Уз пензију до 43.645 динара и месечно увећање од пет одсто

Сваког децембра влада доноси уредбу за исплату новчане помоћи у наредној години како би се помогло пензионерима са малим примањима, каже Никола Алтипармаков из Фискалног савета

У ишчекивању још једног усклађивања пензија од јануара 2023. за 11,2 одсто, које ће бити исплаћене у фебруару, за највећи број пензионера стигла је пре два дана из владе нова вест. У Немањиној 11 донели су уредбу о исплати износа као увећања уз принадлежност која не прелази 43.645 динара. Том уредбом прописано да ће се новчани износ као увећање уз пензију исплаћивати корисницима старосне, превремене старосне, инвалидске и породичне, од децембра ове године до новембра 2023. Додаје се да ће се тај новац исплаћивати месечно уз пензију у поменутом временском интервалу.

Влада је саопштила да то представља наставак спровођења мера заштите и побољшања стандарда корисника права пензијског и инвалидског осигурања. Прецизирано је и да ће се корисницима пензије сматрати и инвалиди рада друге и треће категорије инвалидности, односно преостале радне способности.

Проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, каже за „Политику” да је ово наставак континуиране бриге државе за најугроженије пензионере. Овакве вести за њих имају пре свега психолошки ефекат. На овај начин држава покушава да спречи додатно обезвређивање малих примања због раста инфлације.

– Млади до 29 година недавно су добили новчану помоћ од државе. Сада се то шири на пензионере и како уредба предвиђа наставиће се до новембра 2023. што значи сваки месец уз пензију стиже и овај додатак – наводи Савић.

Додаје да је новац за ову намену обезбеђен из буџета.

– Већина пензионера сматра да је ово што је за њих урађено у последња три-четири месеца нешто што одавно није. Повећањем у новембру и новим у јануару ублажен је даљи пад учешћа просечне пензије у просечној заради. Велике наде се полажу и у нови начин усклађивање пензија од Нове године за шта постоји више опција. А која ће се „швајцарска формула” примењивати зависи највише од учешће пензија у БДП-у – подсећа проф. Савић.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета за „Политику” каже да ова уредба владе није ништа ново, нити велико изненађење. Донета је октобра 2018. године. Влада је тада увела новчани износ као увећање уз пензију од пет одсто за примања принадлежности до одређене висине.

– Сваког децембра па и овог доноси се уредба за исплату новчане помоћи у наредној години која ће се исплаћивати сваког месеца. То је начин да држава помогне пензионерима с најнижим примањима – наглашава Алтипармаков.

Тих пет одсто иначе не улази у основицу за обрачун пензије, а средстава за ову намену не могу бити већа од 0,03 одсто БДП-а на годишњем нивоу.

Просечна пензија исплаћена у октобру према последњим расположивим статистичким подацима Фонда ПИО за све категорије пензионера износила је 30.973 динара, породична 25.046, инвалидска просечна 28.788 и старосна 33.260. Када је реч о најнижим пензијама до 10.000 динара прима 96.072 пензионера, до 15.000 – 186.828, до 20.000 – 263.779, до 25.000 – 200.779, до 45.042 прима 105.045 пензионера.

С октобарском пензијом, дакле пре последње корекције од девет одсто, учешће просечне пензије свих категорија пензионера у просечној заради било је 41,3 одсто. Учешће земљорадничких пензија у просечној заради је на нивоу од 17,8 процената, за самосталне делатности 39,2 и за запослене 43,9 одсто.

Јасна Петровић-Стојановић/Политика

Бонус видео