Славка не познаје бар осам милијарди људи на овом свету. Славку то не смета. Славко је у праву.
Ми не знамо о Славку ни то да ли му је то право име и презиме или га користи само на друштвеним мрежама. Оно што знамо о Славку јесте да он воли да се смеје. Онако из душе. Знамо и да Славко зна ко су Евтимије и Дамјан. Они не знају ко је Славко. Проверили смо.Славко зна да су ова двојица била на барикадама. За Славка се не зна где је био за време барикада.
Славко зна да је ову двојицу отерао са барикада начелник и то је њему много смешно.
Нама није било смешно па смо отишли до манастира Светог Саве у Жеровници да проверимо Славкове тврдње. Нажалост, испоставило се да су тачне. Монаси Евтимије и Дамјан нам потврђују ову причу са тугом у очима. Жао им је што се то десило и не желе много да причају о томе. Тек толико да им је једне вечери када су кренули са барикада у манастир пришао човек и замолио их неколико пута да се више не појављују на барикадама. Онда им се представио именом, презименом и функцијом. Претпостављамо да је тиме хтео да им стави до знања да на ову „молбу“ смеју само на један начин да одговоре. Кажу још да је разговор кратко трајао и да их дотични господин није удостојио ваљаног образложења зашто не смеју да буду са својим народом на барикадама. Они се не љуте на њега. Јасно им је да је тај човек чинио то по нечијој „молби“. Његово име је Иван Тодосијевић а налази се на функцији председника Привременог органа општине Звечан.
Иван Тодосијевић (у црвеном кругу) на прослави годишњице оснивања странке ратног злочинца Рамуша Харадинаја кога је чак и Алескандар Вучић назвао “кољачем беба” због једног од познатих случајева. Са Тодосијевићем се ту нашао и остатак “Српске листе” али и ратних злочинаца попут Фатмира Љимаја (на кога показује стрелица), одговорног за бруталне злочине над Србима у логору “Клечка”.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Они се више нису појављивали на барикадама не због „молбе“ већ да не би нарушавали и то мало српске слоге која се пројавила протеклих дана.
И ето чему се смеје Славко! Славко обзнањује овај тужни догађај и ставља емотиконе како умире од смеха. Шта је ту смешно Славку? И зашто Ивану или неком другом сметају два српска монаха на барикадама? Или можда није проблем што су монаси, већ што су монаси из епархије рашко-призренске у егзилу? На барикадама је било упадљиво одсуство клира узурпиране епархије рашко-призренске. Претпостављамо да је то било по наредби која је стигла са висина Високих Дечана.
Актуелни игуман Дечана, Сава Јањић, противно благослову надлежног епископа, дочекује Бајдена у Високим Дечанима. Нећете наћи ни једну другу фотографију на којој се Јањић тако срдачно смеје.
Ова два монаха нису долазила на барикаде да говоре људима о безакоњу које је починио епископ Теодосије према блаженопочившем епископу Артемију већ да подрже свој народ са којим деле судбину. Међу онима који су били на барикадама било је и верника који редовно иду на службе у манастиру Светог Саве у Жеровници. Они кажу да им је много значила подршка својих духовника.
Питамо се да ли би Иван тако реаговао да су у питању била два католичка фратра, или два имама или два рабина? Ови монаси су те вечери први пут видели Ивана и Иван њих јер он никада није био у њиховом манастиру. Да је у питању самостан или џамија или синагога Иван би долазио бар једном годишње да покаже своју ширину за различита верска убеђења, али те ширине нема за овај манастир. Превише је горких искустава било у животу ова два монаха у задњих десет година да би их један овакав гест, Иванов или било чији, уздрмао или поколебао на њиховом путу. Навикли су они на то. Остављамо их у манастиру да наставе свој мирни монашки живот и видимо да су спремни да прогутају још више горчине.
Теодосије који је, њему оданом свештенству, забранио да одлазе на барикаде и подрже српски народ, подршку све време пружа шипарским сепаратистима. Фотографија изнад на којој се рукује са озлоглашеним шиптарским злочинцем Хашимом Тачијем, само је једна у низу таквих.
У повратку из манастира пролазимо кроз Звечан. У центру, код споменика, срећемо псе луталице. Иако често нападају и уједају пролазнике нико их не тера одатле. Примећујемо да сви имају на ушима оне чипове. Знак да општина брине о псима. Општина зна за псе. И Иван зна за псе. Монаси немају ту привилегију.
