ОД БиХ ЈОШ ТРАЖИМО 219 НЕСТАЛИХ ОСОБА

Србија од Босне и Херцеговине тражи одговор о судбини 219 особа, несталих на подручју ове земље током ратова деведесетих.

На том списку је и 59 грађана Србије и припадника бивше ЈНА, који су нестали током њеног повлачења из Сарајева и Тузле 1992. године, као и на подручју Источне Босне, Купреса, Мостара, Бихаћа… С друге стране, на гробљима у Србији има још 189 посмртних остатака чији идентитет није утврђен, а претпоставља се да су жртве страдале током рата у БиХ.

Заједничка извиђања места могућих гробница и примопредаја идентификованих посмртних остатака даљи су кораци у овим поступцима, који су договорени на недавно одржаном трилатералном састанку Комисије за нестале Владе Србије са телима за тражење БиХ и Црне Горе, у Београду.

Сарадња између свих земаља у региону морала би да буде боља, јер је то предуслов да се открије судбина око 10.000 људи, о којима се ништа не зна већ дуже од две деценије.

– Србија има легитиман интерес за решавање судбине и 160 несталих, углавном грађана БиХ, имајући у виду да највећи број њихових породица као избеглице живе овде и преко Црвеног крста наше земље поднели су захтеве за тражење – каже Маја Васовић, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ, из Комесаријата за избеглице и миграције Србије. – На српској листи налази се и 31 особа нестала на територији БиХ, током оружаних сукоба у Хрватској. Њихов нестанак углавном је везан за логор Лора у Сплиту, али и Мостар, Купрес…

Према сведочењима, поједини логораши из Лоре убијени су и сахрањени у БиХ. За све нестале у вези са тим логором, каже наша саговорница, има довољно прикупљених узорака за ДНК анализу, а ови људи су на листама тражења Србије, БиХ или Хрватске.

До сада је, наводи, кроз сарадњу са надлежним телима за тражење у БиХ решено 213 случајева и преузети су посмртни остаци 40 људи са листе тражења Србије. У питању су припадници бивше ЈНА (група Доње Колибе, тзв. Никшићка група и Шавничка група, као и војника страдалих у нападима на колоне ЈНА) и цивила погинулих у Сарајеву и Горажду. Органима у Сарајеву предати су пак посмртни остаци 173 особе, сахрањене у Србији и ексхумиране на гробљима Лешће, Нова Бежанија и Орловача у Београду, Сремској Митровици, Шапцу, Новој Вароши, Прибоју и Крушевцу.

– Ексхумацијама Н. Н. лица сахрањених на градским гробљима у Србији обухваћени су сви који су на тим подручјима покопани од 1991. до 1995. године, било да су посмртни остаци допловили рекама, било да су преминули у болницама, или су пак мртви довезени ради идентификације и обдукције у надлежне медицинске установе – каже Васовић. – Укупно је ексхумирано 488 људи, од којих је 299 идентификовано и предато заинтересованим странама или породицама у Србији. Ради транспарентности процеса приликом ексхумација омогућен је мониторинг представницима Хрватске, БиХ, међународним и невладиним организацијама.

ЗАСТОЈ У САРАДЊИ С ХРВАТСКОМ

Председник српске Комисије за нестале Вељко Одаловић предложио је, на билатералном састанку са радним телом Владе Хрватске за нестале у Домовинском рату, у октобру 2020. године, одржавање трилатералног састанка, који би укључио и Сарајево. Теме би биле евидентирање свих несталих, решавање 4.000 случајева неидентификованих посмртних остатака у мртвачницама широм региона, али и извиђање локација масовних гробница. До састанка није дошло, а сарадња са Хрватском је у застоју.

Новости

БОНУС ВИДЕО: