Катанци на црквама због високих рачуна за струју

Катанци на црквама због високих рачуна за струју.

Зиме су сурове, ледене, мрачне и дуге, а и народ каже – ми имамо само два годишња доба: белу зиму (јесен и зима) и зелену зиму (пролеће и лето)

У десетинама протестантских цркава у Норвешкој од почетка зиме нису држане службе јер су црквене власти морале да, због високих рачуна за трошену електричну енергију, привремено ставе катанце на богомоље. Затворени (про)хладни храмови накратко су отворили своје двери за вернике током прославе божићних празника по грегоријанском календару.

Почетком ове године из врха норвешке цркве саопштено је да се 12 цркава до даљег затварају за вернике јер немају довољно финансијских средстава да плате високе рачуне за струју.

Криза с плаћањем рачуна за струју и грејање у норвешким црквама почела је још почетком јесени па је држава морала да интервенише са субвенцијама. Велики број богомоља, њих нешто више од хиљаду које су биле најугроженије, добиле су од државе кроз дотације око 4.000 евра да би лакше измириле обавезе према електродистрибуцијама. Међутим, од нове године држава је укинула помоћ црквеним општинама тако да су више десетина цркава одлучиле да бар до Васкрса привремено затворе цркве или да службе, опела и сахране обављају у хладним богомољама, а у неким са знатно нижим температурама од нормалних.

У локалној цркви у градићу Кристијансунду са око 25.000 становника, на западу Норвешке, током Бадње вечери вернике је дочекала хладна порта. Старешине цркве морале су да смање грејање па је температура била свега 15 степени.

Од самог почетка рата у Украјини, Норвежани су доживели струјне шокове: рачуни увећани од три до десет пута, зависно од временских прилика и у ком делу државе живе. Драстичан скок цена енергената у почетку је оправдаван ратом у Украјини да би временом се обзнанило да заправо Норвешка извози велике количине електричне енергије за Немачку, Данску и Енглеску. Држава је била принуђена да интервенише тако да и даље субвенционише грађанима трећину дуга за утрошену струју. Наравно, на цену струје утичу и временске непогоде:чим наиђе ледени талас, као што се дешава и ових дана, акумулације се смање, а цене струје скачу до неба.

Зиме у Норвешкој су традиционално сурове, ледене, мрачне и дуге. Уосталом, народ одмиља каже – ми имамо само два годишња доба:белу зиму (јесен и зима) и зелену зиму (пролеће и лето). Отуда цене огрева и енергената нису никада биле ниске или багателне. Али никада нису биле на историјском максимуму као ове године. Чак су енормно скочиле и цене дрва за грејање. Велики део домаћинстава осим струје и гаса користи дрва и брикете (пресована млевена дрва) не само на селима већ и у градовима. Сматра се да дрва мање загађују околину и мање утичу на глобално загревање планете па су извесно време власти давале и субвенције да становништво у градовима купује пећи на дрва. Међутим, и они су, од почетка ратних сукоба у Украјини, доживели велики удар на кућни буџет.

Огревна дрва овде се углавном продају пакована у мрежасте вреће од по 15 килограма и могу да се купе у прехрамбеним продавницама, бензинским пумпама и специјализованим радњама за продају грађевинског материјала. Цена једног џака креће се, наравно зависно од трговинских ланаца, од 109 до 159 круна (од 10 до 15 евра, зависно од курса националне валуте круне). У џак може да стане око 15 цепаница, тако да су економски експерти израчунали да када убаците једну цепаницу у пећ или камин за тили час сагорите један евро. Дрва се продају искључиво сува и по стандардима не смеју да садрже више од 20 одсто влаге. Влажност се креће између 14 и 17 процената. Елем, дрва горе као да су „купана” у бензину. Иако је Норвешка богата шумама, наводи се да се дрва увозе из балтичких и источноевропских земаља. Отуда су цене ексклузивне, као да их лично Јенс Столтенберг, дугогодишњи генерални секретар НАТО-а, сече и скупља са солдатима алијансе и њиховим савезницима по балтичким и украјинским врлетима, а на домаћем тржишту их даље лиферује и аутограмима потписује краљевска породица времешног краља Харалда Петог.

Нису само поскупели енергенти – струја, гас, гориво, огревни материјал, што богате Норвежане тера да штеде и стежу каиш. Према најновијем економском барометру који се редовно сервисира на сајту Завода за статистику, инфлација износи 6,5 одсто, цене хране и прехрамбених производа скочиле су 12 одсто, плате су порасле свега око три посто. Незапосленост, изузетно ниска, само 3,3 одсто, као светла тачка у тунелу. Наиме, банкарске камате су следећа ставка у кућном буџету које гуше грађане. У последњих пола године централна банка три пута је подизала управљачку камату (тренутно је на 2,75 процената) тако да су осетно поскупели стамбени, потрошачки и кредити за куповину аутомобила.

Ових сурових и ледених дана медији извештавају да су редови испред народних кухиња у већим градовима све дужи и дужи. На друштвеним мрежама појавио се и најновији виц, или анегдота. Разговарају двојица Норвежана који у реду чекају следовање хране испред куће за сиромашне. Један пита другог: „Како си ти доспео скоро до просјачког штапа? Да се ниси одао коцки, алкохолу, дроги?” Тек ће други: „Ма не, заборавио сам да угасим светло у стану.”

Радован Павловић/Политика

Бонус видео