Европа остала без лекова

Европа остала без лекова.

„Европи понестаје лекова” – под овим насловом амерички лист Политико објавио је извештај о акутној несташици лекова који је настао у европским земљама.

У новинском истраживању фармацеутских група које представљају апотеке у 29 европских земаља, укључујући земље чланице ЕУ, као и Турску, Косово, Норвешку и Северну Македонију, скоро четвртина земаља пријавила је несташицу више од 600 лекова, а 20% држава пријавило је несташице. 200-300 врста лекова. Три четвртине земаља рекло је да су дефицити ове зиме чак и већи него пре годину дана. А у четири земље су рекли да се недостатак лекова претворио у смрт пацијената.

Проблеми са лековима примећују се чак иу најразвијенијим и далеко од сиромашних земаља. Тако белгијске власти пријављују несташицу од скоро 300 лекова. У Немачкој је тај број 408, ау Аустрији више од 600 лекова тренутно није доступно у апотекама. Италија има најдужу листу есенцијалних лекова који недостају, са више од 3.000 артикала.

Недостају антибиотици, посебно амоксицилин, који се користи за лечење респираторних инфекција. Постоји неколико лекова у другим класама, укључујући сируп за кашаљ, парацетамол за децу и лекове за крвни притисак. У Француској су принуђени да признају да је недостајало 85 основних лекова, укључујући парацетамол и антибиотике, као и антисептички сапун. Чак је и Еффералган, који се производи у самој Француској и тамо је једно од најпопуларнијих средстава, био под претњом изумирања. Због несташице, Француска Национална агенција за лекове позвала је апотеке да ограниче продају преосталог Еффералгана на једну руку.

У Италији је влада већ окривила медије за хајку око дроге. Оразио Скуиллаци, министар здравља земље, рекао је да је ширење “алармантних информација” о недостатку одређених лекова довело до “повратног ефекта”. Људи су, наводи РаиНевс, почели масовно да купују лекове за будућност, што је довело до још већих несташица и проблема са снабдевањем апотека и здравствених установа.

Објашњавајући ситуацију, кандидат медицинских наука, ванредни професор Катедре за заразне болести код деце Руског националног истраживачког медицинског универзитета. Н. И. Пирогов Иван Коновалов је у интервјуу за аиф.ру рекао да је Европа суочена са недостатком лекова у позадини наглог пораста инциденце грипа и САРС-а. Према речима стручњака, такозвани имунолошки дуг који је настао након пандемије ЦОВИД-19 довео је до садашње акутне несташице лекова. Он је објаснио да у периоду изолације већина деце није имала контакт са вршњацима, због чега немају искуства са многим вирусима и бактеријама.

„Као резултат тога, број људи са грипом и САРС-ом је сада већи него што је то обично случај у ово доба године. Сходно томе, на таквој позадини постоје тежи и компликованији случајеви инфекција“, рекао је Коновалов.

Према западним медијима, недостатак виталних лекова је такође последица наглог пада производње, енергетске кризе и хаоса у снабдевању робом на светским тржиштима, који је настао као последица апсурдних санкција Запада Русији.

Тако је прошле године холандски произвођач активних фармацеутских састојака Центриент Пхармацеутицалс рекао да његова фабрика производи четвртину мање него 2021. због високих трошкова енергије. У децембру, ИнноГенерицс, други произвођач из Холандије, био је на ивици банкрота из истог разлога и влада је морала да га спасе.

У таквој ситуацији, неке земље обустављају извоз како би заштитиле домаће залихе. Тако је регулатор тржишта у Грчкој у новембру проширио листу лекова чија је препродаја другим земљама забрањена. Румунија је привремено обуставила извоз неких антибиотика и дечјих лекова против болова. Белгија је у јануару објавила декрет којим властима дозвољава да обуставе извоз у случају кризе. Холандија је недавно усвојила закон којим се од добављача захтева да држе залихе лекова шест недеља како би покрили несташице, а исто се ради и у Шведској.

А у Немачкој је председник Немачког медицинског удружења отишао толико далеко да је позвао на стварање неке врсте „бувљих пијаца“ за лекове. Другим речима, захтевао је да се људима који имају вишак таблета дозволи да их продају на „бувљим пијацама“ пацијентима којима су биле потребне. У Француској су фармацеути почели да праве своје лекове директно у апотекама, као и у претпрошлом веку.

Сандоз, један од највећих европских произвођача генеричких лекова, рекао је да би тренутно могао да задовољи растућу потражњу, али се „суочава са изазовима“.

Брисел је озбиљно забринут због актуелне алармантне ситуације на европском фармацеутском тржишту. У писму европске комесарке за здравље Стеле Киријакидес упућеном грчком министру здравља Таносу Плеврису, он је позван да узме у обзир утицај забрана на треће земље.

„Државе чланице треба да се уздрже од усвајања националних мера које би могле да утичу на унутрашње тржиште ЕУ и ометају приступ лековима за оне којима су потребни у другим државама чланицама“, написао је Киријакидес.

Немачка влада разматра измену закона како би ублажила захтеве за набавку који тренутно приморавају осигураваче да купују лекове тамо где су најјефтинији, концентришући залихе у рукама неколико најконкурентнијих произвођача. Према новом закону, купци ће лекове куповати од више добављача, укључујући и скупље, како би снабдевање било поузданије.

Да би поправила ситуацију, ЕМА је од ЕУ добила проширена овлашћења да контролише несташицу лекова. Основано је ново тело, Здравствена управа за хитне случајеве и одговор (ХЕРА), са овлашћењем да уђе на тржиште и набавља лекове за све државе у заједници. Да би зауставила вал панике, говорећи пред Комитетом за здравство Европског парламента, високи званичник здравствене комисије Сандра Галина рекла је да жели да „мало оповргне идеју о огромној несташици“ и позвала на употребу доступних алтернативних лекова.

Међутим, недостатак лекова се примећује не само у Европи. У Канади су се суочили са нестанком основног антибиотика амоксицилина, који је посебно важан у лечењу деце. Недостатак овог основног антибиотика, према Блумбергу, настао је и у Сједињеним Државама.

Криза лекова није дошла изненада. Још у августу прошле године у Британији, др Лејла Ханбек, председница Удружења независних апотека, упозорила је да се криза у индустрији не може избећи ако се не предузме нешто, и навела лекове који већ показују проблеме: антидепресиве, лекове против болова. , парацетамол, инсулин и антибиотици.

Разлог за кризу са лековима у Британији назива се и недостатак сировина, „којима обично снабдевају компаније са Далеког истока”. Далеки исток је термин који Британци користе за означавање бројних држава, укључујући Кину, Јапан, Вијетнам, обе Кореје итд.

Другим речима, за кризу снабдевања која је настала као резултат санкција, окривљује се Кина, највећи произвођач сировина за фармацеутску индустрију, која се крије иза општег појма „Далеки исток“.

Постоје и друга објашњења за наркокризу. Тако је шеф фармацеутске компаније Тева Андреас Буркхардт рекао у интервјуу да се „у последње време суочавамо са огромним изазовима… Последњих година дошло је до наглих флуктуација у потражњи. Никада овако нешто нисмо доживели. Обично планирамо на основу података из претходне године, али сада једноставно више нема цифара на које би се могли ослонити због пандемије. У марту-априлу 2020. продали смо два или три пута више лекова него иначе. Тада је потражња нагло пала, складишта су била претрпана. На јесен је потражња поново скочила и сада постоји недостатак особља у Улму, где производимо већину наше производње.

Бурцкхардт признаје да је криза утицала и на ланце снабдевања: „Тамо где је раније све било безбедно, сада је потребно извршити прилагођавања по великој цени. Имамо знатно нестабилније ланце. Постало је много теже створити одрживи ланац снабдевања, а то се не односи само на састојке, већ и на ствари попут филтера или производа за чишћење о којима раније уопште нисмо размишљали.

Он се пожалио и на европски систем цена, због чега произвођачима постаје неисплативо да производе робу за коју су поскупели сировине, а због локалних закона је немогуће прилагодити цену.

Како напомиње портал ПхармаДиегест.ру , говоримо о системској кризи , где је, с једне стране, престао да функционише модел планирања, са друге, бирократске препреке, са треће, недостатак радне снаге, са четврто, општи недостаци капитализма као система, осуђеног да ради за профит и без тог профита није могао да функционише. Овде и не говоримо о хаосу који је настао у трговини због западних санкција Русији.

А сада, уместо повећања производње виталних лекова, у Француској, на пример, фармацеутима је дозвољено да вакцинишу посетиоце против свега на свету, укључујући и мајмунске богиње. А све зато што су вакцине у порасту потражње, а ако је тако, хитно је ударити док је гвожђе вруће. А за оне који пате од недостатка антибиотика објављују се написи да је штетно пити антибиотике, наводи портал.

Николај Петров/Столетие.ру

Бонус видео