ЕУ и САД неочекивано се разишли по питању Косова

ЕУ и САД неочекивано се разишли по питању Косова.

Ставови ЕУ и САД по питању самопроглашене „Републике Косово“ нагло су се разишли. С једне стране, Европски парламент предлаже да подржи пријаву албанских сепаратиста из Приштине за улазак у Европску унију. С друге стране, амерички Стејт департмент је препоручио одлагање пријема „Републике Косово“ чак и у Савет Европе.

Међутим, у замену за такву привремену подршку по питању Косова, Вашингтон би могао да захтева да Београд уведе санкције Москви, јавља дописник ПолитНавигатора.

У нацрту извештаја Европског парламента о Косову, објављеном 31. јануара, одобрена је апликација Приштине за чланство у ЕУ. Документ се бави и либерализацијом визног режима за самопроглашену републику.

Према европским званичницима, политика „Републике Косово“ је у складу са спољном политиком ЕУ, укључујући „ оказивање руског напада на Украјину “ и увођење санкција Москви и Минску. У документу, који је потписала Виола фон Крамон, известилац за Косово, позивају се земље ЕУ које нису признале независност Косова да то учине, као и да подрже приступање Косова Савету Европе и НАТО-у.

Истог дана појавила се информација да су САД препоручиле одлагање пријема „Републике Косово“ у Савет Европе. Амбасаде Сједињених Америчких Држава упутиле су ноту министарствима спољних послова земаља присуства које су чланице Савета Европе са препоруком да се разматрање чланства самопроглашене Републике Косово у овој организацији одложи до Приштине. мења приступ формирању Заједнице српских општина „на конструктиван“ (реч је о гарантовању права становника српских енклава).

Према Вашингтону, косовске власти, које су се још 2013. обавезале да ће формирати ово тело за заштиту права Срба у региону, али још нису испуниле ову клаузулу Бриселског споразума, могле би да деблокирају даље преговоре са Београдом ако почну да формирају Заједницу српских општина.

Како преносе европски медији, овакав став САД подржавају Француска, Италија и Немачка.

Подсетимо, формирање Заједнице српских општина (де факто аутономије Србије) на Косову и Метохији представља једну од кључних тачака Бриселског споразума потписаног 2013. године између Београда и Приштине, који власти у Приштини одбијају да спроведу под разним изговорима. А 2015. године такозвани „Уставни суд Републике Косово“ пресудио је да неке клаузуле Бриселског споразума нису у складу са законима „Републике Косово“ које су прогласили албански сепаратисти, јер је реч о стварање удружења на етничкој основи.

_{Истовремено, коментатори у Србији примећују да нема говора о промени америчке политике подршке „Републики Косово“, јер чак и по питању пријема ове самопроглашене државе у Савет Европе у Вашингтону, они само разговарати о обустави процеса.}

_{Заузврат, за ово САД могу да захтевају од Србије не само интензивирање преговора о нагодби са властима у Приштини, већ и увођење санкција Русији. Председник Србије Александар Вучић је раније рекао да су западни представници од њега тражили ултиматум да оба ова корака предузме пре 24. фебруара 2023. године, годишњице почетка НВО.}

Како  је пренео ПолитНавигатор  , хрватски председник Зоран Милановић рекао је да је међународна заједница анектирала Косово, одузевши га Србији.

Васељенска

Бонус видео