ГЕНОВЕВА ИГИЋ: КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ УМЕТНОСТ РЕЧИ

Текст који је пред вама написала је Геновева Игић ученица седмог разреда сеоске основне школе у Иђошу

Књижевност се може повезати са много ствари, много врста уметности, али књижевност је, по мени, уметност речи — описивања, изражавања реченицама и мислима. Може се књижевност повезати са другим делима уметности, јер је и сама књижевност део свеокупне уметности.

Ја бих повезала књижевност са музиком, у скоро било каквој песми има текста (осим ако није инструментал, али то не мења да има неку фабулу путем звучне приче). Текст је неретко у рими, крене нека игра речи, па се повеже са мелодијом. Постоји више врста музике, као што постоји и више врста писмених изражавања. Оно што је исто у обема уметностима је да се музика кроз мелодију, а књижевност кроз речи изражава односећи се на неки догађај, осећај, на некакво путовање, и жели пренети, пре свега, некакву емоцију.

Класична музика је мени омиљена, јер без речи описује некакав осећај, тензију, нешто дубоко у себи, што тешко изражавамо речима.

Људи су слични Богу зато што могу нешто да креирају. Бог креира свет, биљке, животиње, Сунце, Месец, нас … А ми можемо нешто ново изумети, креирати, на пример: писма, песме, скулптуре, многе изуме.

Класична музика и у суштини звук уопште је то као што наставник физике каже „таласи у ваздуху“, па кад тако боље помислимо музика представља само лепе таласе у ваздуху, који улазе у наше ухо, па информација тако достигне до мозга, где чека наша реакција: Хеј! Ај да покренем тело зато што таласи померају ваздух и ово ми се свиђа!

Односно плешемо.

Понекад ме свакодневне ствари збуњују на пример ово у вези музике. Есеји, састави, писма, песме и језици уопште су само неки звукови, таласи у ваздуху, које ми испуштамо да би се споразумели. То раде и птице, чак и рибе и свако биће некако комуницира. Музика као и лепо написана песма може да изазове неку емоцију код људи, можемо да будемо срећни ако чујемо веселу песму, или да постанемо тужни, па да променимо расположење.

То ради и књижевност, речима изражава мисли, осећања, али и историју и наше мишљење о било чему, рецимо како да повежемо књижевност са музиком, односно ово што сад радим. Ове речи на папиру су само неки симболи којима смо ми дали звук, значење и тако функционише језик.

Увек је била прво реч, па све остало, други делови уметности.

Пише: Геновева Игић, ученица седмог разреда сеоске основне школе у Иђошу