СКАНДАЛ НА АМЕРИЧКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ: Класична епоха избачена из програма због “расизма”!
Амерички универзитет избацио је из програма наставе класичну епоху због расизма!
- Када је као роб научио да чита, Фредерик Даглас је започео свој велики пут еманципације, на начин на који таква путовања увек почињу – у уму. Пркосећи неправедним законима, читао је у тајности, оснажен мудрошћу савременика и класика да мисли као слободан човек. Даглас је ризиковао ругање, злостављање, премлаћивање, па чак и смрт да би проучавао људе попут Сократа, Катона и Цицерона.
Дуго након Дагласових сусрета са тим древним мислиоцима, велечасни Мартин Лутхер Кинг био је на сличан начин подстакнут читањем класика – чак три пута спомиње Сократа у свом писму из затвора у Бирмингему.
Ипак, данас једна од највећих афро-америчких институција, Универзитет Хауард, пригушује светлост мудрости и истине која је инспирисала Дагласа, Кинга и безброј других бораца за слободу. Усред покрета за „одређивање приоритета“ у образовању, Универзитет Хауард укида одсек за класику. Студенти ће бити распоређени по другим одељењима, где ће и даље моћи да слушају своје курсеве. Ипак, универзитет је послао узнемирујућу поруку укидањем одељења.
Континуирана кампања Академије за укидање или занемаривање класика знак је духовног и моралног пропадања и дубоке интелектуалне ограничености у америчкој култури. Они који чине овај страшни чин третирају западну цивилизацију или као ирелевантну и не вреднују приоритете или као штетну и вреднују само осуде.
Нажалост, у концепцији наше културе, злочини Запада постали су толико централни да је тешко пронаћи “најбоље са Запада”. Морамо бити опрезни и повући разлику између западне цивилизације и филозофије с једне стране и западних злочина с друге стране. Злочини произилазе из одређених филозофија и одређених аспеката цивилизације, а не свих.
Западни канон је, више од свега, разговор међу великим мислиоцима током генерација који постаје богатији што више додајемо своје гласове – из Африке, Азије, Латинске Америке и свуда другде у свету. Никада не би требало да избацујемо гласове у овом разговору, било да је то Хомер или студент на универзитету Хауард. Јер ово није уобичајена дискусија.
Западни канон је проширени дијалог између крема наше цивилизације о најосновнијим питањима. Ради се о питању „Каква смо ми бића?“ без обзира у ком се контексту нашли. Ради се о томе да живимо интензивније, критичније, саосећајније. Ради се о учењу да припазимо на ствари које су битне и одвраћању пажње од површног.
Универзитет Хауард није изолован случај уклањања одељења класике. Ово је резултат масовног неуспеха просвете широм земље, која сада није ништа друго до стицање вештина, стицање етикета и стицање жаргона. Школовање није образовање. Образовање извлачи јединственост људи да буду све оно што могу бити у светлу њихове несводиве сингуларности. То је сазревање и неговање духовно нетакнутих и морално опремљених људских бића.
Уклањање класике знак је да смо као култура прихватили најмлађе доба утилитарног школовања на штету образовања за образовање душа. Да бисмо окончали ову духовну катастрофу, морамо вратити истинско образовање, мобилишући све интелектуалне и моралне ресурсе које можемо да створимо људска бића храбрости, визије и грађанске врлине.
Студенти морају имати изазов: могу ли се суочити са текстовима највећих мислилаца који их приморавају да радикално доведу у питање своје претпоставке? Могу ли се помирити са претходним условима и околностима у којима живе, али их нису створили? Могу ли се суочити са чињеницом да људско постојање није лако поделити на добро и зло, већ је испуњено сложеношћу, нијансом и двосмисленошћу?
Овај класични приступ уједињен је са искуством црнаца. Препознаје да је крај и циљ образовања заиста химна Црнаца, која треба подићи сваки глас. То значи пронаћи свој глас, а не одјек или имитацију других. Али свој глас не можете наћи без утемељења у традицији, наслеђу, култури.
Као што је немачки филозоф Ханс-Георг Гадамер нагласио у прошлом веку, традиције су неизбежне и незаобилазне. Питање није у томе да ли ћете радити у традицији, већ у којој. Чак и избор ниједне традиције оставља људе у незнању у језику који нису створили и оквирима које не разумеју.
Рад са класиком и са нашим цивилизацијским наслеђем је средство за проналажење нашег правог гласа. Тако постајемо своји, духовно слободни и морално велики.
ИЗВОР: https://serbiantimes.info
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.