Немачка више загађена угљем него цео Балкан

Немачка више загађена угљем него цео Балкан.

Угаљ ће остати основни енергент до 2050. године у сталном раду капацитета за производњу електричне енергије или као резерва. Истовремено, струка треба да буде та која ће да се пита о будућности „Електропривреде Србије” (ЕПС-а) и спровођењу енергетске транзиције, јер од 1. октобра свако ко послује на тржишту Европске уније мора да плати емисије угљен-диоксида. Овако би укратко могао да гласи закључак панелиста са међународне стручне конференције „Улога угља у спровођењу зелене транзиције у електроенергетском сектору западног Балкана” одржан на Машинском факултету у Београду.

Др Владимир Шиљкут, саветник директора ЕПС-а за пословни систем, истакао је да угаљ треба да обезбеди енергетску сигурност Србије и да има улогу у зеленој транзицији.

– У свим сценаријима представљеним у документу ЕПС-а употреба угља опада. Блокови Термолектрана ТЕНТ А1 и А2 требало би да раде до 2026, 2027. године, док ће преостали термо блокови постепено смањивати број радних сати до 2035. године – каже он. Представљајући план зелене транзиције овог јавног предузећа, он истиче да је предвиђена динамика гашења одређених термоелектрана – „Морава” и „Колубара А” до краја 2024. године, ТЕНТ А1 и ТЕНТ А2 до краја 2027. године, ТЕ „Костолац А1 и А2” до краја 2028. године, а ТЕНТ Б1 ће постепено бити угашен до 2035. године. Тиме би се укупан емисиони фактор ЕПС као загађивача са садашњих 0,80 до 2035. године смањио на 0,51 тону угљен-диоксида по мегават-часу, што је, велики резултат.

Дејан Поповић, председник Савета Агенције за енергетику АЕРС, оценио је нетачне тврдње колега из Европе да је Балкан највећи извор загађења у Европи.

– Цео Балкан има мање инсталисане снаге у термоблоковима на угаљ од Немачке, која „добрим делом користи исти угаљ који и ми користимо”.

Због сигурности наше државе морамо врло пажљиво да користимо угаљ, због чега ће он остати основни енергент до 2050. године – у сталном раду капацитета за производњу електричне енергије или као резерва, каже Поповић.

Наводећи да је удео угља у светским резервама примарне енергије око 60 одсто, а да у производњи електричне енергије, али и у емисијама угљен-диоксида учествује са више од 40 процената др Драган Игњатовић, професор са Рударско-геолошког факултета је истакао да ће угаљ до половине овог века и даље бити најзначајнији, најстабилнији и инвестиционо најјефтинији извор енергије. Потражња за енергијом ће се повећати више од 50 одсто, а „угаљ ће бити стални камен темељац снабдевања”.

Додаје да би за замену светских електрана на угаљ било потребно 100 процената глобалне производње природног гаса или изградња нове нуклеарне електране свака четири дана у наредних 25 година.

– Није питање да ли ће свет користити више угља, већ како ће се тај угаљ користити. Утврђене и потенцијалне резерве лигнита у Србији могу у потпуности и дугорочно да задовоље растуће потребе за снабдевањем постојећих ревитализованих и планираних нових термоелектрана. Наша земља треба да смањује емисију угљен-диоксида и да постепено уводи обновљиве изворе енергије, али не сме да допусти превремено напуштање угља, јер ће то сигурно угрозити енергетску и националну безбедност – упозорио је Игњатовић.

Иван Јанковић, помоћник министра за сектор геологије и рударства у Министарству рударства и енергетике Србије, поручио је да ће се удео угља у производњи електричне енергије постепено смањивати, али не пре него што се уведу заменске алтернативе.

– Производња угља је постала кључни проблем. Изгледа да је добро што нисмо пожурили са транзицијом, па можемо да учимо нешто и на грешкама других, а не све на сопственим грешкама – констатовао је проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета на конференцији коју је организовао портал „Енергија Балкана”.

Политика

Бонус видео