ХИРУРГУ ПЛАТА ПРЕМА БРОЈУ ОПЕРАЦИЈА

По новим правилницима, чија израда је при самом крају, хирург који уради 300 операција годишње биће више плаћен од колеге који за исти период уради 10 пута мање. Ова пракса до сада није постојала, већ су хирурзи, без обзира на остварени учинак, примали пуну плату.

Како за “Новости” објашњава др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља, циљ је да буде одвојен рад од нерада и, сходно томе, и награђен.

– То неће бити оцењивање рада, већ награђивање по учинку, па колико ко заради – каже Ђерлек – Желимо да унапређујемо здравствени систем и зато, осим што упућујемо молбу колегама, имамо задатак и да тражимо да одраде оно што пише у њиховим уговорима.

Сваки запослени има права, али има и обавезе, а оне су одређене нормама, односно бројем прегледа и операција. Нови правилник засад прописује норме искључиво за хирурге. До половине године, а најкасније до јесени, и остале специјалности ће имати нормативе и степеновану тежину прегледа. Јер, како каже наш саговорник, “није исто лечити инфаркт миокарда и упалу грла.”

– На основу озбиљне анализе на нивоу целе земље, установили смо да поједини хирурзи за годину дана имају 30 до 35 операција, а њихове колеге по 280, а примају исту плату. На срећу, то је мањи број. Већина професионално ради и тако зарађује плату у државном здравственом систему. Наглашавам да није тачно да министарка забрањује приватну праксу лекарима. Њима то закон омогућава.

Желимо само да колеге ураде посао за који су се обавезали уговором о раду и за који су плаћени, а после имају право да раде приватно – појашњава Ђерлек.

Каже и да су норме хирурзима одређене према тежини операција које изводе. Према проценама, 15 једноставних операција вреди колико једна експертска и то је узимано у обзир при израде норми. Осим што ће сада хирурзи бити плаћени према учинку, Ђерлек тврди да ће добит имати и пацијенти.

– Смањићемо листе чекања, јер више од 50 одсто листа се односи на хируршке процедуре, инвазивну дијагностику и радиолошке процедуре – каже др Ђерлек. – Смањићемо или потпуно укинути чекање на операцију кука, колена, уградњу стента, колоноскопију, гастроскопију, снимање магнетном резонанцом и скенером. Анализа је показала да за један дан могу да се очитају 24 магнетне резонанце. Дакле, ако радиолог у току смене очита 12, за шта прима пуну плату, после може да ради приватно.

Он је сагласан да ово није први покушај да се уведе ред у рад лекара, али додаје да су први пут створени сви услови за рад, да је пуно урађено на инфраструктури и набавци опреме.

На покушаје нормирања лекари реагују различито. Док у Српском лекарском друштву и Регионалној лекарској комори начелно ову идеју поздрављају, поједини хирурзи су скептични. Будући да су лекари дефицитарна професија, поготово када је о хирурзима реч, плаше се да то не доведе до новог одлива кадра. Лекарска комора Србије упутила је захтев Министарству здравља да се и они укључе у рад групе за израду правилника.

БИЋЕ ПОТРЕБНО ВРЕМЕ ЗА УХОДАВАЊЕ

ХИРУРЗИ са којима смо разговарали мисле да ће бити потребно време да заживи идеја о нормирању. Угледни стручњак из Универзитетскоклиничког центра Србије сматра да је министарство и раније требало да га уведе, али страхује да ће они који раде морати да раде још више.

Други, који однедавно ради само код приватника, каже да је сада плаћен по учинку и да му плата није увек иста, али више није растрзан између два посла, као што је био док је радио у државној установи.

– Подржавамо напоре Министарства да се здравствени систем унапреди и учини ефикаснијим, али сматрамо да би, као еснафска организација која обједињује 38.000 лекара, требало да учествујемо у изради правила и стандарда који ће се тицати нашег рада у државним и у приватним здравственим установама – каже за “Новости” Миодраг Станић, директор ЛКС.

– Лично подржавамо идеју да лекар који вредно обавља посао треба да буде награђен, а да онај који мало ради буде санкционисан, па и кроз умањење плате.

И председник Српског лекарског друштва академик проф. др Радоје Чоловић сматра да идеја Министарства “није лоша”, али подсећа да је још у време социјализма било покушаја да се уведе нормирање: да постоји гарантовани део плате и варијабила, што није заживело.

– Током четири деценије радног века гледао сам хирурге који буквално избегавају посао и дежурства. Али, било је и оних који реално нису имали довољно посла зато што нису били на добром гласу, па су их пацијенти избегавали. Биће потешкоћа да се принцип награде и санкције спроведе, али је потребан – каже Чоловић.

Новости

БОНУС ВИДЕО: