ПЛАТА 7.000 ЕВРА? НЕЋУ! Ови мајстори месечно могу да зараде више од лекара и програмера заједно, али посао нико не жели!

Плата лекара специјалиста у Србији износи 1.072 евра, док је просечна плата програмера око 2.500 евра. Међутим, они који се баве неким дефицитарним занимањем, а то су углавном занатлије, могу да зараде и много више од тога. Једна група занатлија је посебно тражена, а реч је о заваривачима.Њихова зарада достиже и до неколико хиљада евра на месечном нивоу, али упркос сигурном послу и доброј заради, мали број младих људи се одлучује на овакав каријерни пут.

Према речима Милоша Туринског из Инфостуда, ово занимање је једно од најтраженијих, а зарада зависи од неколико фактора, од којих је један сама техника заваривања која се користи у раду.

„Такође, неко ће рећи да заваривачи зарађују превише, а неко да зарађују недовољно. То у суштини зависи од тога да ли су стално запослени код неког или раде по пројектима. Они који раде по пројектима који трају по неколико месеци, могу да, према подацима које ми имамо на Инфостуду, зараде и по 3.000-4.000 евра месечно. А према неким информацијама које сам видео у медијима, један страни послодавац је на пројекту ‘Турски ток’ давао месечно чак 7.000 евра. Међутим, ту треба имати у виду да се дешава да након завршетка неког пројекта заваривачи пар месеци имају паузу“, објашњава Турински.

Он каже да су заваривачи један профил од многих занатских који су тражени у Србији, а да су дефицити на нашем тржишту рада условљени ситуацијом на западноевропском тржишту рада.

„То све иде циркуларно, профили који недостају Западу недостају и нама, радници одавде одлазе тамо, а на њихово место долазе други радници из земаља којима смо ми ‘Запад“, наводи саговорник.Турински наводи да треба радити на промоцији заната у Србији, будући да они представљају сигуран посао са високим зарадама. Такође, тренутно стање на платформи Инфостуд показује да је око 60 одсто огласа намењено за оне са средњом стручном спремом, док је мањи део резервисан за оне са високим образовањем.

“Стално се прича како нам недостаје 15.000 висококвалификованих програмера, а ту је реч о сениорима и медиорима, онима са неколико година искуства. Међутим, нама недостаје и око 12.000 квалификованих возача, недостају и грађевински радници које увозимо, а на позиције хигијеничара запошљавамо људе из Непала”, истиче Турински.

На територији Београда смер за заваривача постоји у четири средње школе, а једна од њих је Техничка школа „Змај“ на Новом Београду.

Међутим, како је за наш портал рекао помоћник директора ове школе Јовица Секулић, за овај смер, чији је пун назив „бравар-заваривач“ интересовања има, али недовољно, а ни приближно онолико колико је потребно нашем тржишту рада.

„Нама одељење није пуно. Сваке године има простора да се упише 30 ученика, а ево већ две године се није попунило одељење. Могло би да буде много више деце која уписују овакве смерове, будући да овај посао доноси материјалну сигурност и да школовање траје три године. То значи да неко са 17-18 година може одмах по завршетку школе да нађе посао, где ће му почетна плата бити и 70.000 динара, а ако настави да се труди и усавршава, да нарасте и на много више од тога“, каже Секулић.

Како каже, ови образовни профили нису препознати ни од стране родитеља, а многи мисле да је срамота бити мајстор.„То апсолутно није тако. Мајстор је господин човек који живи од свог вредног рада“, закључује Секулић.

Глас јавности/Нова

БОНУС ВИДЕО: