Косово и суперпредседник

Косово и суперпредседник

Демократија и право да бирамо и да будемо бирани сматра се највишим достигнућем у развоју људске цивилизације. Мени је то најлакше да појмим кроз ”приципал –агент” модел. Нас је много да би сви одлучивали (принципал). Зато бирамо владу и друга представничка тела која у наше име одлучују (агенти). Ми их бирамо на основу програма и циљева које кандидују у току изборне кампање. Ако победници промене циљеве, они онда изневере очекивања њихових гласача. Требали би да аутоматски буду опозвани. Међутим, дошли смо у стање где: ”Грађанство се уопштено сада узима као да је под војном дисциплином. У ратно доба, истина је, народ подређује себе националном вођству више него у мирно доба. Извршна грана (агент) предузима акције тајно, не одговарајући принципалу, да би сакрила своје потезе од непријатеља, и да би заштитила националне тајне. Уствари, пречице се узимају на неодређено. Али, та наметања се уклањају када се живот врати у нормалу.

Међутим, ми нисмо видели нормалан живот још од 1966 године. Дисциплина ратног доба наметнута 1941 никада није уклоњена, а ”неодређено време” постало је вечност. Други светски рат претопио су хладни, са већом скривеношћу одлука (од стране агента) него икад – са више чуваних (под забраном за принципала) информација и жешћим безбедносним проверама. А сада је хладни рат преобликован у рат против тероризма.”, каже универзитетски професор историје, Гари Вилис.

Он наводи мноштво примера, а за други прљави рат против Ирака аутор каже: ”Тајност се користила за стављање вела преко заточеништва, ”предаја”, суспензија Женевских конвенција, мучења и незаконитих прислушкивања. Поново слушамо реферн тако чест у другим ратовима, ”Да си знао оно што ми знамо, видео би колико су оправдане све наше акције.” Али МИ (народ – принципал) никада не можемо да знамо оно што они (агенти – орган власти) зна. Ми немамо довољну безбедоносну проверу.” Вилис даље наводи пример за ДОВОЉНУ БЕЗБЕДОНОСНУ ПРОВЕРУ. Када се адмирал америчке војске јавно успротивио (Вилијам Кроу) нападу на Ирак (први напад под Бушом сениором), државни секретар га је јавно дисквалификовао указавши да он као адмирал нема довољну безбедносну проверу, па одатле ни могућност да правилно расуђује и говори о тој теми. Нормално, да је време дало за право генералу, а не вођама рата. Шта то онда вреди?

И ту је и сва суштина наше несреће. Чему избори ако се све обавија тајном и правда потребом да се све мора сакрити да се тога не домогне наш непријатељ (или конкуренција).А шта тек рећи за државе које нису лидери већ вишеструко условљене попут Србије. Ту тек амерички патент – (немања) довољне безбедоносне провере долази до изражаја. И зато је јасан парадокс у коме већина народа није за наше саучествовање у пројектовању Косова као државе, и ”нашег” (агента) пристајања на ту агенду али зато јесте већина парламентарних странака. Оних 15% који су синхрони са већинском вољом народа не налазе прођу.

Демократија се гадно поиграла са вољом већине. И не можеш јој ништа као што ниси могао ни диктатури.
Али стиже пролеће. Старији ће у баште и вртове. Млађи ће се бацити на изналажење летњих дестинација за одмор. А политичари, ко политичари (агенти), гледаће да преживе и поседну оно што им није пало са неба. Али као да јесте. Врлина би нас могла спасити. Битанге никада. Али, ово је њихов свет. Свуда и на сваком месту ”успешности”. ”Нека буде борба непрестана. И нек буде што бити не може…….”

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: