БАЊАЛУЧКА ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ: Усташки покољи у Бањалуци 1942 (ВИДЕО)

Усташки покрет који је основан 1929. под покровитељством Анта Павелића је био брзо забрањен због својих шовнистичких циљева и ширења међунационалне мржње, као и рушења уставног поретка југославенске краљевине.

Никола Ожеговић је рођен 1987. године у Бањалуци. Долази у Београд гдје је дипломирао 2012. године историју код проф. др. Милоша Ковића. Поред тога је дипломирао и на православном Богословском факултету. Вратио се у родни крај и постао сарадник на Бањалучком универзитету.

У Београду је 2017. одбранио докторску дисертацију код проф. др. Мире Радојевић.

Ожеговић је са проф. др. Гораном Латиновићем прошле године објавио монографију “Хрватски злочин над Србима, у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и рудник Раковац у Бањалуци 1942”. Ова књига је издата поводом осам деценија од морбидног усташког покоља над Србима цивилима у околини Бањалуке на почетку Другог свјетског рата.

На почетку емисије Ожеговић је направио кратак увод у коме је испричао прилике које су биле у Врбаској бановини у међуратном периоду и детаљно навео статистику, како по националној, тако и религиозној припадности становништва. Навео је занимљиве податке о малом број Хрвата, односно римокатолика на том подручју, док су Срби имали скоро двије трећине процената. Стварањем Бановине Хрватске порасли су апетити не само римокатоличког клера већ и хрватских ултра-националиста, који су били занемариви у Босни и Херцеговини све до окупације Аустроугарске 1878. године.

Усташки покрет који је основан 1929. под покровитељством Анта Павелића је био брзо забрањен због својих шовнистичких циљева и ширења међунационалне мржње, као и рушења уставног поретка југославенске краљевине. Ипак, та организација је у Врбаској бановини имала неколицину својих повјерљивих особа, док је католички самостан у Петрићевцу био језгро око кога су се окупљали хрватски дисиденти.

Током Априлског рата 1941. Силе Осовине су извршиле инвазију тј. агресију на Краљевину Југославију и раскомадали је односно њена територија је подељена окупаторима. Тада је и Бањалука бомбардована од њемачке авијације неколико пута. Већ 10. априла у Загребу бива проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска. Сама НДХ је била чедо Ватикана, док је директиве и логистику добијала од Римске курије. На челу се налазио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

У Бањалуци је главни функционер био др Виктор Гутић, прије рата адвокат и повјерљива особа Павелића, одан припадник УНС. Он је одмах почео са спровођењем геноцидне политике у свом рејону и давао јавно низ отровних и запаљивих изјава. Наредио је да се убије епископ бањалучки Платон Јовановић, као и неколицина свештеника СПЦ. Сем њих на удару су се нашли и имућни људи, стари ратници – Солунци, интелигенција… заправо сви они који су могли да пруже отпор.

Током читавог љета и јесени 1941. како Ожеговић наводи у Бањалучком региону је било етничког чишћења, не само Срба, већ и Јевреја којих је до Другог свјетског рата било око 500 у градским зонама Бањалуке. Циљ усташке власти је био да се од Бањалуке направи “нова хрватска престоница”, односно срце НДХ. У том смислу је требало искоријенити Србе. У зиму 1942. долази до низа састанака у којима је окупљао око себе монструме фра Јозо Гарић, пошто је Гутић већ отишао у Загреб на више функције, али је имао и даље утицаја у регији “Сана-Лука”. Усташки крвници су спремали у тајности покољ Срба.

Према историјским изворима, Ожеговић казује да је покољ Срба у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и рудник Раковац извршила Поглавникова тјелесна бојна (ПТБ), елтини одреди Павелићеве гарде састављени претежно од ликова из западне Херцеговине. Они су по свањавању 7. фебруара 1942. прво упали у рудник Раковац гдје је дошло до селекције рудара по националној припадности. Око педесетак рудара је одмах убијено. Домаћи Хрвати су узели учешћа у покољу јер су показивали у којим кућама живе Срби.

Правда