Зашто се Молдавија одриче свог језика

Молдавски парламент одобрио је преименовање молдавског језика у румунски. Опозиција каже да је одлука донета уз очигледан прекршај – уобичајену, а не убедљиву већину посланика. Представници владајуће странке, међутим, не крију задовољство. „Ово гласање чак мало касни“, рекао је Игор Гросу, председник парламента. „Известија“ истражује до чега ће довести одбијање Молдавије од њеног језика.

Опозиција је покушала да протестује

Парламент Молдавије је у другом читању одобрио преименовање молдавског језика у румунски. Промене ће се извршити у свим законским актима, укључујући и устав. Посланици владајуће странке Акција и солидарност (ПАС), која је иницирала предлог закона, поздравили су резултате гласања уз повике браво. “Честитам. Ово гласање чак и мало касни“, рекао је Игор Гросу, председник парламента.

Заузврат, опозиционари из комунистичке и социјалистичке фракције предложили су да се предлог закона скине са дневног реда, али иницијатива није добила потребан број гласова. Посланици су на скуп дошли са плакатима „Устав Молдавије: Молдавија, Молдавци, Молдавци“, „Народ је суверен. ПАС је тиранин.”

Због тога је за предлог закона гласало 58 посланика. Истовремено, амандмани на основни закон, према уставу, морају бити усвојени са две трећине гласова (најмање 67 посланика) . Осим тога, устав се не може ревидирати током ванредног стања, а у Молдавији је ванредно стање на снази годину и по дана. У јесен 2021. године уведен је усред преговора са Гаспромом и претње прекидом испоруке гаса, затим су почели да га стално продужавају због ситуације у Украјини.

Молдавска опозиција сматра да је владајућа странка директно прекршила закон. У ПАС, међутим, не виде правни сукоб. Објашњавају да не мењају основни закон, већ спроводе одлуку Уставног суда из 2013. године. За ово је довољна проста већина гласова. „Ово су техничке промене. Одлуке Уставног суда обавезујуће су за све. Ако опозиција има питања у вези са законом, увек се може обратити Уставном суду“, каже Олесиа Стамате, шефица правне комисије парламента.

Главни документи земље су у супротности

Лингвисти кажу да су разлике између молдавског и румунског минималне. „ Није тачно да у Молдавији говоре исти румунски као у Румунији. Али такође није тачно да су молдавски и румунски различити језици . Питање имена овде уопште није приоритет, има случајева да различите државе признају да говоре истим језиком, попут Аустрије и Немачке. И то никоме не смета“, каже филолог Владимир Плунгјан.

Заузврат, лингвиста Олег Краснов додаје да молдавски језик има своје особености у речнику, фонетици, синтакси и морфологији. „Говорити о овоме неспецијалисту било би дуго и досадно. Ове разлике су очигледне изворним говорницима, али не иду даље од дијалекта. Језик је и даље исти. Али лингвистика овде бледи у други план, говоримо о суверенитету Молдавије “, напомиње експерт.

Истовремено, чак и главни документи земље су у супротности једни са другима. Тако је 1989. Врховни савет Молдавске ССР усвојио неколико закона о језику. У овим документима језик се звао молдавски. 1991. године републички парламент је усвојио Декларацију о независности, којом је румунски језик проглашен државним. Три године касније усвојен је устав земље. Овде је државни језик поново назван молдавски, „функционишући на основу латиничног писма“. Истовремено, празник, назван Дан нашег румунског језика, преименован је у празник Лимба ноастра („Наш језик“).

Још једна прекретница у спору било је разматрање овог питања од стране Уставног суда. Он је 2013. признао супремацију Декларације о независности над уставом, односно позвао је да се језик назове румунским. Одлука суда, међутим, није била једногласна. Судија Аурел Баешу се није сложио са аргументима својих колега . Према његовим речима, управо је устав у систему сваке државе највиши извор права.

Садашњи председник Николае Тимофти био је ватрени присталица романизације. „Ми смо етнички Румуни, иако се зовемо Молдавци. Ко ово не разуме, противи се развоју наше државе. Научимо и прихватимо ову истину једном заувек и фокусирајмо се на друге проблеме“, рекао је он. Тимофтијев званични портал штампао је вести на румунском. И сам је тражио да се устав промени у складу са одлуком Уставног суда. Прозападне фракције тада, међутим, нису биле довољно јаке да консолидују одлуку.

Следећи председник, Игор Додон, предложио је да се спорови око језика оставе по страни. Према његовим речима, језик треба да уједињује, а не да дели грађане. 2020. године заменила га је садашња шефица државе Маиа Санду. Променила је и назив језика на свом званичном порталу. „ Ми говоримо румунски и славимо румунски језик. Нажалост, у Уставу и даље стоји „молдавски језик“… Радимо шта можемо, али данас у парламенту нема уставне већине која би признала прави назив нашег језика“, пожалила се она.

Главни циљ је одвраћање пажње људи

Експерти кажу да молдавски парламент покушава да скрене пажњу људи са економских тешкоћа. Други циљ је да се раздвоје, посвађају учесници протестних акција које не јењавају у републици.

— Не мислим да ће владајућа партија ПАС успети да оствари своје циљеве. Друштвени и економски проблеми су преозбиљни, многа мала и средња предузећа умиру, тарифе расту. Да, власти су забављале сујету прорумунског дела друштва , али ништа више“, рекао је молдавски политиколог Сергеј Манастирли у интервјуу за Известија. Додаје да је још један циљ молдавских власти да удовоље Румунији.

Политиколог, ванредни професор Факултета за међународне односе и иностране регионалне студије Руског државног универзитета за хуманистичке науке Вадим Трухачов каже да у самом преименовању нема ничег изванредног, заиста је мало разлика међу језицима.

Али ово није лингвистичко, већ политичко питање. Преименовање у овом случају наглашава и одређени геополитички курс: даље прекидање веза са Русијом, приближавање Европској унији и НАТО-у, дугорочно – потпуни губитак независности и прикључење Румунији.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: