У Србији поднето 30 тужби против НАТО-а: Резултати какви нису виђени ни у Хирошими

“Сваки месец подносимо по 10 нових тужби против НАТО пакта, свакодневно нам у канцеларију долазе људи који су оболели од рака, а који сматрају да је њихова болест последица агресије. За помоћ нам се обратило више од 3.500 грађана, међу којима је око 1.000 војника”, каже за РТ Балкан адвокат Срђан Алексић из Ниша.

Број приватних тужби које су покренули грађани Србије против НАТО пакта, са прошлогодишњих пет порастао је на 30.

Многи од оштећених имају велике количине тешких метала у крви, иако за време рата нису били ни близу Косову и Метохији. То што су рођени и одрасли на другом крају Србије, многе грађане, нажалост, није спасило од карцинома плућа, крви, штитне жлезде, меланома, Хочкинове болести.

Алексић је на себе преузео тешку правну борбу која подразумева доказивање узрочно-последичне везе између оболевања од рака и НАТО агресије током које је употребљено 15 тона радиоактивне муниције.

Уочи обележавања 24. године од почетка бомбардовања, Алексић се нада да ће ове године напокон почети први судски поступак против НАТО пакта пред Вишим судом у Београду. Управо то је, како наводи, највећи изазов.

За прикупљање доказног материјала потребно је време и морају да се ураде посебне анализе из ткива оболелих. Србија, подсећа Алексић, не поседује Институт за нанотехнологију, али два таква института постоје у Италији .

“Урадили смо две лабораторијске анализе, једна је у вези са тужбом пуковника Драгана Стојчића, а друга у вези са тужбом једног од грађана којег заступамо. Стојчић је боравио више од 280 дана у копненој зони безбедности на КиМ, на територији која је најжешће бомбардована уранијумом. Њему је у крви детектовано присуство 21 тешког метала и 500 пута више осиромашеног уранијума. Др Чели из Италије нам је рекла да такав резултат није виђен нигде на свету, чак ни у Нагасакију и Хирошими”, наводи Алексић.

Адвокат Алексић на тужбама ради заједно са колегама из Италије, земље у којој су судови донели 350 потврђених пресуда у корист италијанских војника, некадашњих припадника КФОР-а који су након боравка на КиМ оболели од рака.

У Италији је од канцера оболело више од 7.000 војника који су били у мисијама на Балкану, нажалост 400 њих је преминуло.

Адвокат Алексић се нада да ће наше судије пресудити попут колега из Италије.

“У зависности од случаја до случаја, италијански војници добили су одштете у висини од 300.000 до 1,5 милиона евра. Њихов суд је потврдио узрочно-последичну везу између коришћења муниције са осиромашеним уранијумом и настанка карцинома. Код нас би требало да иде много лакше”, додаје Алексић.

Са правне стране, како наводи, све је јасно.

Италијански војници су, подсећа он, боравили на КиМ највише шест месеци и то када је бомбардовање било завршено. Наши војници су били у бомбардованим зонама током дејстава, када су концентрација ОУ и радијација биле много јача.

“Они су удисали контаминирани ваздух, јели су и пили отровну храну и воду”, објашњава адвокат и додаје да продужено дејство полураспада осиромашеног уранијума око 4,5 милијарди година.

Адвокат Алексић каже да ће дуготрајне радиолошке и хемијске последице контаминације животне средине осећати генерације наших потомака.

“У тужбама сам се концентрисао на оне рејоне за које је НАТО признао да је користио радиоактивно оружје. То су Врање, Прешево, Бујановац, Пећ и Призрен. У Врању нпр. имате читаву улицу у којој свака кућа има по једног оболелог или преминулог од рака. Већина мојих клијената је толико болесна да не зна да ли ће дочекати сутра. Буквално имамо пандемију рака, 15.000 људи годишње умре од канцера, а 30.000 се разболи. То су последице ратног злочина против цивилног становништва и животне средине, а НАТО треба да надокнади штету. Знали су да употребљавају муницију која је штетна и опасна по здравље, флору и фауну. Дужни су да одговарају. Тражимо одштете као и Италијани, зашто су наши животи мање вредни?”, категоричан је адвокат.

Алексић додаје да се расејан ОУ осећа на целој територији Србије, али и шире, у БиХ, Северној Македонији, Хрватској, Мађарској, Бугарској и Румунији.

“УО се десио Србији, мојој домовини, мојој породици, моја мајка је преминула од последица канцера изазваног ОУ. А НАТО се у свом одговору позива на имунитет и на споразуме о транзиту и отварању канцеларије са Србијом из 2005. и 2006. године. Као да не знају да нема имунитета од ратног злочина и да закони не могу да се спроводе ретроактивно”, напомиње Срђан Алексић и моли одговорне људе да не затварају очи и да не забораве да је оно што су посејали ушло у ланац исхране.

У случају да НАТО прихвати да учествује у поступку, што за сада не желе, адвокат очекује да се пресуди у корист наших грађана, у супротном, спреман је иде у Стразбур.

“Суд за људска права у Стразбуру ће донети одлуку на основу италијанске пресуде, а када случајеве упоредимо са нашим, видеће да су идентични и сматрам да ће пресудити у нашу корист”, уверен је шеф српског правног тима.

Ваздушни напади НАТО-а на СР Југославију почели су 24. марта и трајали су до 10. јуна 1999. године.

Агресија НАТО-а на Србију почела је без одобрења Савета безбедности УН, а све због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Осим војних, гађани су цивилни и привредни објекти. Током 78 дана трајања бомбардовања, настрадало је, како се процењује, 4.000 цивила, док је рањено више од 12.000 људи. Са Космета је у централну Србију избегло више од 200.000 Срба, а материјална штета процењена је на 30 до 100 милијарди америчких долара.

НАТО се позива на имунитет и привилегије

Након поднетих тужби грађана Србије, огласио се и НАТО пакт. У одговору који је стигао Алијанса се позвала на “имунитета и привилегија” које ужива.

“НАТО неће учествовати у овом поступку и очекује да српске власти, укључујући судове и тужилаштва, у потпуности уваже статус, привилегије и имунитет које ужива организација. НАТО очекује да Влада Републике Србије предузме све неопходне мере како би статус који ужива организација био препознат и уважен од стране Вишег суда у Београду”, пише у њиховом званичном одговору из марта 2022. године.

Сања Илић / РТ

BONUS VIDEO: