Случај Слободан Шијан: Улазак у легенду и муњевити излазак из исте
Слободан Шијан (Фото: Википедија)
Случај Слободан Шијан: Улазак у легенду и муњевити излазак из исте
Једна од вероватно најтрагичнијих ствари која може да се догоди истакнутим јавним личностима је да за живота најпре уђу у легенду, а потом изађу из ње. Такав је случај, између осталих, и са чувеним филмским редитељем и дописним чланом Српске академије наука и уметности (САНУ) Слободаном Шијаном.
Наиме, Шијан је велико име које је претходних деценија стекао у домаћој и европској кинематографији, стварајући ремек-дела попут “Ко то тамо пева”, “Маратонци трче почасни круг” и “Давитељ против давитеља”, у новијем периоду нажалост одлучио да избагателише, пружајући подршку однарођеној и интересима страног фактора подређеној клики у САНУ, окупљеној око њеног одлазећег председника Владимира Костића. У том смислу, уочи предстојећих избора за ново руководство САНУ, Шијан се ангажовао не само на обијању разноразних прагова у циљу лобирања за подршку Костићевом пиону, актуелном генералном секретару САНУ и установљеном експоненту хрватских интереса Зорану Кнежевићу, него и на пласирању одређених идеја којима би, у случају да буду остварене, био драстично измењен идентитет и структура САНУ.
Конкретно, ради се о његовом предлогу да се на нивоу САНУ усвоји некакав “лекс специјалис” који би омогућио да у наредним изборним циклусима у чланство САНУ буду биране искључиво жене, уз образложење да чланство САНУ предоминантно чине мушкарци. Поред тога што му је ова тема суфлирана, а уједно и финансијски добро “нафилована” од стране утицајних страних инстанци, које су заинтересоване за што темељнију промену “крвне слике” САНУ како би се ова установа у што је могуће већој мери удаљила од улоге бастиона очувања српског националног идентитета, па и кроз наметнуто повећање удела жена у њеном чланству које не би било мотивисано објективним критеријумима, Шијан је за исту и лично заинтересован.
С тим у вези, Шијан је у претходном периоду потенцирао “непријатност” коју је осећао у, истина претежно мушком, окружењу чланова САНУ. Како смо сазнали из добро упућених извора, наведено је мотивисано чињеницом да је својевремено, као студент Факултета драмских уметности, био изложен сексуалном злостављању од стране групе својих колега. Иако је временом успео да превазиђе ту трауму, као “успомена” на наведено искуство задржала се анксиозност у доминантно мушком окружењу, која се манифестује кроз ирационалан страх и жељу за бегом из таквог окружења.
Иако је тужно што се у поступцима величине српске филмске уметности као што је Шијан виде трагови трауматичних искустава проживљених у прошлости, још је тужније што је исте пристао да стави у функцију интереса Костићеве камариле, и на тај начин, да парафразирамо назив једног од његових познатијих дела, буде систематски уништен од (за страни фактор веома корисних) идиота у САНУ.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
