Платформа за економију или за „велику Албанију”

Платформа за економију или за „велику Албанију”.

Дипломате у Приштини кажу да је реч о координацији пројеката, повезивању и помоћи у достави гаса и електричне енергије, а да иза свега стоји Вашингтон, уз подршку Берлина и Брисела

Иницијатива „Западни Балкан квад”, коју су у Скопљу основали Северна Македонија, Црна Гора, такозвано Косово и Албанија, није антисрпски настројена, али Београд с пажњом треба да посматра на ово мешање карата и прегруписавање у региону. Тим пре што већ постоји пројекат „Отворени Балкан”, чије су чланице Скопље и Тирана, а Подгорица је незванично придружени члан. Нова регионална иницијатива темељи се на „100 одсто усклађености са спољном политиком Европске уније”, како су организатори навели „у светлу нове геополитичке реалности, хибридних претњи, енергетске кризе и економских последица изазваних руском инвазијом на Украјину”.

За разлику од Србије, реч је о три земље које су већ чланице НАТО-а (плус територија Косово, које томе тежи) и које су у потпуности ускладиле спољну политику са Европском унијом и увеле санкције Русији. Осим тога, реч је о територијама које су већ одавно „укључене” у мапу такозване велике Албаније, крај које радо позира шеф приштинских институција Албин Курти. Платформу су лансирали министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи, министарка за Европу и спољне послове Албаније Олта Џачка, заменик косовског министра спољних послова и дијаспоре Крешник Ахмети и спољнополитички саветник црногорског премијера Ђорђе Радуловић.

Одлука да се формира нова регионална иницијатива, поред „Отвореног Балкана” и „Берлинског процеса”, није изненађење у дипломатским круговима у Приштини. Један од дипломата наводи да је у основи идеје овог пројекта покушај да се координирају четири економије са извршним властима, пре свега у заједничким инфраструктурним пројектима као што је изградња саобраћајница, али и енергетско повезивање и помоћ у достави гаса и електричне енергије уколико то буде било потребно током зиме. Иза овог пројекта готово је извесно да стоји Вашингтон, а може се очекивати да ће га подржати и Берлин и Брисел.

„Није реч о антисрпском пројекту, јер како ће се ове земље снабдевати енергентима током зиме уколико не сарађују. За пример је управо сарадња Србије и Мађарске и тако нешто је потребно и другим државама у овом делу Европе. Ове четири државе заједно имају много мањи економски замах и директне стране инвестиције него сама Србија и делује бесмислено да неко помисли да је реч о пројекту који за циљ има економско дробљење Србије”, наводи овај дипломата који није хтео да га именујемо.

На питање да ли је циљ овог пројекта можда „велика Албанија”, одговара да је главни циљ економско повезивање и наводи да је геополитички интерес Запада Србија као највећа и централна држава на Балкану. „Само уколико дође до тога да рецимо Београд не прихвати да не спроведе у дело шта је договорено у Бриселу и Охриду или потпуно окрене леђа Западу, онда ће се оријентација пребацити на ове друге. То је неформални план Б, али тај сценарио је мало вероватан”, каже овај дипломата.

Премијерка Ана Брнабић изјавила је у петак да не постоји никаква формална иницијатива или механизам „квад”, у коме је и тзв. Косово и да Србија са Северном Македонијом нема ниједно отворено питање. „Ту нема ничега, то није никаква формална иницијатива, нити формални механизам нити формални процес. Један састанак, неко се сликао и поставио те ствари. Не постоји ништа формално око чега бих могла да се изјасним. Са Северном Македонијом немамо никаква отворена питања, Македонци су наша браћа и пријатељи. То је све што имам да кажем о томе”, рекла је премијерка Србије.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић истиче да је формирање западнобалканске четворке (квад), у функцији западне политике против Русије, али и обједињавања албанске нације на овом простору. Каже да је то ново организовање на Балкану које искључује Србију и БиХ, практично српски фактор, из целе те приче. Он је указао на три интересантне ствари овог обједињавања на југу Балкана, а прва је да је простор те три земље и Косова и Метохија под контролом НАТО-а, што показује интерес Алијансе да на тај начин ојача свој простор и обухвати и Косово и Метохију, без обзира на то што није држава и што је под протекторатом УН. Друга интересантна чињеница је, навео је он, што то у највећој мери обухвата албански национални простор и што сугерише закључак да иде у корист интереса тог простора који, са изузетком Грчке, у већини обухвата албански народ. Трећа ствар је, истакао је Миливојевић, што је то у функцији актуелне западне политике, НАТО-а и ЕУ, уперене против Русије јер се ради о три државе и Косову и Метохији, који су дубоко, сто одсто, на линији западне политике у спречавању руског утицаја на овим просторима.

„Дакле, то је обједињавање потпуно на линијама западних интереса у овом тренутку и западне политике сузбијања утицаја Русије, а делом и Кине. Спречава се на неки начин и даљи наступ кинеске стратешке политике у вези са ’Појасом и путем’”, рекао је за Срну Зоран Миливојевић. Оценио је да ово формирање иде у правцу у којем су зацртани и неки паналбански циљеви на овим просторима и, свакако, у корист оних паналбанских циљева који су познати одраније. Наводи да ово обједињавање заокружује албанску нацију на овим просторима са изузетком Грчке, која је чланица и ЕУ и НАТО-а и једна од водећих земаља у том смислу, али је у овом случају изузета. „Сигурно је да је то учињено и уз подршку и уз интересе западних центара моћи, али и албанског фактора”, закључио је Зоран Миливојевић.

Дејан Милетић: Заобилажење Београда, да отворимо четворе очи

Председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић каже да та иницијатива дефинитивно није добронамерна према Србији. За наш лист каже да је иницијатива „Отворени Балкан” довољна за регион и у оквиру тога би та такозвана четворка све што је навела могла да реализује. Наводи да је индикативно што је иницијативу покренуо министар иностраних послова Северне Македоније који је Албанац, а подршку је добио од Едија Раме и Албина Куртија. „Добро је познато да на свим тим просторима Албанци пледирају на одређене територије које сматрају да су њихове и сада имају одређени утицај који није мали, што је веома значајно. У том контексту и цела та ситуација ми мирише на подгревање идеолошке платформе ’велике Албаније’ која сама по себи може да буде решење за Албанце, а за све друге да представља пакао. Свуда где су они у већини, други народи се селе и одлазе у друге делове своје државе. То је деценијска пракса коју и ми Срби јако добро знамо”, истиче Дејан Милетић.

Додаје да то што су оставили државу Србију по страни, буди сумњу да намере према нама нису добре. Због тога, наводи Милетић, морали бисмо да отворимо четворе оче. „Албанци на Космету гледају да дезавуишу могућност слободног кретања, јер је то начин да држе затворене Србе кроз те непропусне административне линије. То је њихов адут у преговарању. Што је локалним Србима горе, то је боља њихова преговарачка позиција, па о томе мора да се преговара. Преко ове иницијативе Приштина премошћава проблем Албанаца и њиховог слободног кретања на овом простору. То отвара могућност даље експанзије на овом простору и жеље да продру на север покрајине, али и да имају неки резервни, алтернативни пут да би заобишли Београд”, закључује Дејан Милетић.

Дејан Спаловић/Политика

Бонус видео