БРИСАЛИ СМО МАРКОВУ КРВ ЊИХОВИМ ПЛАХТАМА: Сведочење о убиству војника ЈНА Марка Утржана у загребачком Ракитју

Тај Бранко, који је био стражар у Ракитју, ставио ми је пиштољ на слепочницу и претио да ће ме убити, јер сам, како је рекао, четник. Ја сам био престрављен. Онда је мог пријатеља Марка Утржана из Кикинде да ли он или други стражар, нисам сигуран, ударцима оборио на под и тај Бранко је уперио пиштољ у њега. Нисам смео да погледам, али се тог тренутка чуо само пуцањ. Мене су тад стражари одмах одгурали у спаваоницу, где смо били затворени.

Ово је на данашњем суђењу за ратни злочин 1991. године некадашњем припаднику хрватских Зенги Бранку Тунићу у одсуству у Суду за ратне злочине у Београду испричао оштећени Ж. Ј. из БиХ. Он је тада био заробљени деветнаестогодишњи војник ЈНА у загребачком логору Ракитје.

Он је у суду рекао да се то све догодило у подруму зграде у којој су држани заточени и да су тада стражари тукли њега, Марка и још једног војника, чијег имена не може да се сети.

– Ја сам после био преплашен као овца под ножем да и мене не убију, јер сам сведок Марковог убиства. Касније су мене и још некога одвели доле да чистимо Маркову крв, дали су нам канту воде, џогер и неку плахту и ми смо брисали – казао је Ж. Ј. – Марко је био поштен, добар дечко, није био агресиван, а тукли су га само зато што је био Србин из Србије. Називали су нас четницима. После сам чуо да су говорили да је Марко погинуо у борби. Иначе, често су нас одводили у подрум да туку и то највише по ноћи. Пребију те, не знаш ни ко те бије. Мене је тај Бранко тукао од појаса навише. Ударају те палицом и шутирају чизмама.

Он је рекао да су га неколико пута тукли у подруму и да 20 дана скоро да није могао да дише, јер су га груди и леђа страховито болела.

Ж. Ј. је испричао да је војни рок служио у селу код Иванић града, где су чували хангаре са муницијом.

– Ту су нас Зенге похватале и одвели у Ракитје. Ми смо били млади војници, нисмо метка опуцали. Хрвате, муслимане и два шиптара су одмах пустили, а нас Србе су затворили. Нико за нас није знао – испричао је Ж. Ј. – Ту су нас после 18 дана и Марковог убиства пребацили у логор у Селској улици у Загребу, где сам ја остао нешто више од месец дана и онда су ме разменили.

НАГОВАРАЛИ ИХ ДА БЕЖЕ

Ж. Ј. је испричао и како су их неки стражари у Ракитју наговарали да беже, наводећи да ће успети у томе, јер имају времена док они узму пушку и убаце метак, само да би их побили.

– Био је један из Босне, који нас је бранио. Кад дођу Зенге са ратишта, хоће да развале врата спаваоне и побију нас, а он нас је чувао. Изводио нас је и до једног потока да се умијемо.

Новости

БОНУС ВИДЕО: