Амбасадор Русије: Превише је русофобије, пропаганде и јефтиног популизма

0

Амбасадор Русије: Превише је русофобије, пропаганде и јефтиног популизма.

Амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслењиков реаговао је на текст амбасадорке ЕУ у Подгорици Оане Кристине Попе објављен у „Дану“ под насловом „Солидарност је наша заједничка снага“, истакавши да је већ познато да је оптуживање Русије за све и у свим околностима „вирус који је погодио Запад, од кога не спасава маска и за који још није измишљена вакцина“.

– Оана Кристина Попа је у црногорским листовима пласирала ватрену смјесу отворене русофобије, примитивне пропаганде и јефтиног популизма, пребацивши на Русију кривицу за енергетску кризу у свијету, уз оптужбе за употребу нафте и гаса као оружја и алата уцјене, прекид логистичких ланаца у снабдијевању енергентима. Амбасадорка ЕУ под овим плаштом рекламира иначе прилично скромну финансијску помоћ ЕУ од 30 милиона евра као израз невиђене солидарности Европске уније са Црном Гором. Не спорим никако потребу да Брисел компензује посљедице енергетске кризе црногорским пензионерима и најугроженијим породицама, али ипак желим да нагласим да је управо Европска унија, а не Русија, она која је себе сатјерала у садашње енергетске проблеме, који су озбиљно погодили и њене партнере, у конкретном случају Црну Гору. Знам то из прве руке, јер сам од 2011. до августа 2019. учествовао на скоро свим састанцима у оквиру енергетског дијалога Русија–ЕУ, повремено представљајући Министарство иностраних послова Русије у интерресорним делегацијама на челу са руководством Министарства енергетике Русије – саопштио је Маслењиков.

Прочитајте још:  Русија забрањује држављанима да учествују у раду непожељних НВО и у иностранству
Руски амбасадор подсјећа да су у Бриселу још крајем прве деценије овог вијека, на очиту иницијативу Вашингтона, поставили задатак „смањења енергетске зависности“ од Русије, односно „подривања позиција руског енергетског сектора на европском тржишту“.

– Политизација енергетске сарадње од стране западних земаља ескалирала је након поновног уједињења Крима са Русијом 2014. године: уведене су забране кредита руским енергетским компанијама, блокирана су улагања у многе енергетске пројекте, као и испорука одређених врста опреме и технологија. Када колеге из ЕУ оптужују Русију да користи гас као оружје, треба да се сјете како је Брисел у „трећи енергетски пакет“ убацио захтјеве да само 50 одсто гаса који иде преко одређеног цјевовода може припадати једном власнику (иако, на пример, у један од копнених гасовода није било ни физичке могућности да се упумпа гас другог добављача). На незаконите потезе Европске комисије указало је 2017. године чак и правно одјељење Савјета ЕУ. Даље ћу подсјетити да је управо у Европској унији 2020–2021. године покренута антируска кампања због изградње гасовода „Сјеверни ток 2“. Управо је Брисел у јесен 2021. године блокирао сертификацију потребну за рад „Сјеверног тока 2“. То показује да је управо Европска унија користила гас као оружје. Док су САД, како тврди познати истраживачки новинар Сејмур Херш, организовале уништење система гасовода „Сјеверни ток“ септембра 2022. године, а сада покушавају да саботирају истрагу. Европска унија то понизно прећуткује.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Постоји и елемент „пјесничке правде“

Прочитајте још:  Предсједништво СВЕТОСАВСКЕ: Нова власт ће морати да прихвати Русију као партнера, макар у њој био и ДПС
Амбасадор Маслењиков каже да мјере које је Брисел предузео за увођење механизма регулисања цијена гаса и система колективне набавке показују да прекид сарадње у гасној сфери са Русијом веома негативно утиче на економију ЕУ.

– А у добитку су америчке, канадске и европске енергетске корпорације, чији је профит 2022. године порастао за 48 одсто. Глобалне ланце снабдијевања течним гасом није нарушила Русија, већ ЕУ, која је покушала да замијени руски гас. Иначе, док амбасадорка ЕУ обећава Црној Гори „зелену, чисту и заједничку будућност“, санкције Запада у енергетској сфери постављају под удар постизање еколошких циљева; многе земље ЕУ су у периоду 2021–2022. године повећале коришћење угља и конвенционалног горива. У ствари, ЕУ је својим рукама уништила партнерство које је било веома корисно за њу. Као што је бивши аустријски канцелар Себастијан Курц истакао у интервјуу за издање Тренд:Премиум 7. априла о.г., „стабилно снабдијевање енергијом по веома прихватљивим цијенама посљедњих деценија значајно је доприниело невјероватном успјеху наше (аустријске) економије и економије Њемачке“. У том контексту, ако желите, постоји елемент „пјесничке правде“ у томе што Европска комисија плаћа црногорским пензионерима и најугроженијим породицама за посљедице енергетске кризе коју је сама ЕУ и изазвала – закључио је руски амбасадор у Црној Гори.

Да ли су енергенти постали алат за уцјену? То такође није питање за Русију. У ЕУ не воле да се сјећају жеље Кијева и украјинских тајкуна да „убирају паре“ на транзиту руског гаса преко њихове територије. Још средином 2000-их година Кијев је престао да пушта гас у Европску унију и почео је да га „преузима“ за своје потребе, тј. да краде, не плаћајући за то, али редовно нам наплаћујући таксу за транзит, док је Европска унија „чувала леђа“ Украјини. Подсјетићу вас, такође, да Сејмур Херш пише и да је администрација Џо Бајдена крајем 2021. године планирала да уцијени Москву уништењем „Сјеверних токова“ – истиче Маслењиков.

Прочитајте још:  Путин је ратификовао споразум о царинској сарадњи са Белорусијом
Он тврди да су раст волатилности енергетских тржишта и нагло повећање цијена угљоводоника почели много прије специјалне војне операције Русије у Украјини.

– До тога је дошло због кратковиде макроекономске и енергетске политике западних земаља, односно погрешне рачунице ЕУ у либерализацији енергетског тржишта, њихове опсесије развојем обновљивих извора енергије под изговором „зелене агенде“. Флуктуације потражње као резултат пандемије корона вируса имале су исто негативан одраз. Цијене нафте пале су на историјски минимум у априлу 2020. године, а већ до децембра 2021. године оне су порасле са 25 на 78 долара САД по барелу. Цијене гаса су такође нагло порасле током 2021. године, са 200 на 1.950 долара за хиљаду кубних метара. Након почетка специјалне војне операције у фебруару 2022. године, Запад је пошао путем мјера које су на неки начин повећале нестабилност на енергетским тржиштима: повећао је санкциони притисак на руски енергетски сектор, увео „праг цијена“ за сирову нафту и нафтне производе из Русије (узвратна мјера Русије била је забрана продаје нафте и нафтних производа по уговорима који директно или индиректно користе овај „праг“) – указао је руски амбасадор у реаговању.

Прочитајте још:  Експлозије у Мелитопољу
Он сматра да је очигледно да САД желе да прерасподијеле енергетска тржишта, посебно у Европи, у своју корист.

– Унутар САД цијене гаса су неколико пута ниже од европских, јасно је да привлачност европског тржишта за америчке продавце течног гаса није повезана са жељом да савезницима помогну „молекулама слободе“, него високим европским цијенама. Исхитрени кораци ЕУ ка енергетској независности од Русије претворили су се у зависност од скупог америчког течног гаса. Према процјенама стручњака, трошкови ЕУ за увоз течног и цјевног гаса порасли су 2022. године за 3,3 пута, на 208 милијарди евра са 62,5 милијарди у 2021. години. Према процјенама агенције „Блумберг“, енергетска криза 2022. године коштаће Европску унију отприлике један трилион долара. Док је 2022. године ЕУ мјерама штедње успјела да смањи потражњу за гасом за 50 милијарди кубних метара и надокнади „изгубљене“ испоруке руског гаса преко алтернативних добављача, прије свега САД, 2023. године, према процјени Међународне агенције за енергетику, земље чланице ЕУ ће доживјети потенцијални дефицит гаса у износу од 27 милијарди кубних метара, а за његово покривање биће потребни додатни трошкови од 100 милијарди евра. А цјевног гаса од „Гаспрома“ по цијенама повољним за ЕУ више бити неће. Друга одлука Савјета ЕУ – о примјени „прага цијена за гас“, према извјештају европског финансијског регулатора ЕСМА, може имати рушилачки утицај по функционисање берзе, јер ће продавци гаса, па и купци просто прећи на друге платформе. Притом су лондонска ИЦЕ и француска ЕЕX – а то су главне европске енергетске берзе – већ предузеле мјере како би осигурале трговину гасним уговорима заобилазећи „праг“ – истакао је руски амбасадор, преноси Дан.

ИН4С

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *