Источна Европа забрањује увоз украјинске пшенице

0
пшенице

(фото: Известија)

Словачка ће од 19. априла привремено обуставити увоз пшенице и других пољопривредних производа из Украјине, Бугарска разматра сличне мере. Пољска и Мађарска су већ забраниле увоз производа из Украјине. Стањем ствари незадовољни су и пољопривредници Румуније. Земље источне Европе више од месец дана покушавају да од Европске комисије добију или надокнаду или забрану бесцаринског увоза украјинског жита. ЕК је до сада чврсто стајала и неће мењати режим увоза производа. О томе шта је довело до кризне ситуације и како ће Европска унија поступити у овим условима истражује Известија.

„ Неприхватљиве “ акције

Словачки премијер Едуард Хегер рекао је 17. априла да ће Братислава привремено обуставити увоз пшенице и других пољопривредних производа из Украјине . Истог дана Влада је одобрила забрану која ступа на снагу 19. априла.

Словачка је прошле недеље већ повукла дозволу за прераду и продају житарица које долази из Украјине, као и брашна. Разлог за ову одлуку били су пестициди који се налазе у њему , а који штетно утичу на здравље људи и забрањени су у земљама ЕУ.

Варшава и Будимпешта увеле су сличне мере до 30. јуна. Забрана у Пољској није била само жито, већ и друга добра – шећер, сува храна, семе, хмељ, лан, конопља, воће, поврће, вино, говедина, телетина, живина, млеко и млечни производи, јаја и мед.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Осим негативног утицаја на економску ситуацију радника запослених у пољопривредном сектору, мађарска влада је најавила присуство токсина и генетски модификованих организама у неколико пошиљки кукуруза допремљених из Украјине.

ЕУ је осудила поступке Пољске и Варшаве, назвавши их неприхватљивим и подсетивши да све чланице ЕУ морају да испоштују захтеве Брисела у области трговинске политике.

„У овим околностима, важно је нагласити да је трговинска политика у искључивој надлежности ЕУ и да су стога једностране акције неприхватљиве“, пренео је Ројтерс представник ЕУ.

Међутим, у Бугарској се већ разговара о сличним корацима, рекао је Јавор Гечев, министар пољопривреде републичке техничке владе . Истовремено је нагласио да ако Софија не буде следила пример Варшаве и Будимпеште, онда ће се повећати количина жита из Украјине на бугарској територији.

Прочитајте још:  Европа: војници беже из војске, а ни млади тамо не желе

Румунија се суочава са истим проблемима – украјинско жито изазвало је пад цена код домаћих произвођача. Иначе, и румунски медији указују на ниску понуду производа са територије Украјине.

— Цене су пале са 370 евра по тони пшенице у новембру на 240 евра сада. Многи румунски фармери су нагомилали залихе жита. Украјински фармери производе робу са инсектицидима и пестицидима који нису дозвољени у Румунији . Било је и случајева робе са компонентом генетски модификованих организама забрањених у ЕУ, пише ецонмедиа.ро.

Румунски пољопривредници прете да ће од 7. јуна започети штрајк широм земље ако Букурешт не забрани транзит и увоз житарица из Украјине.

Све ове кораке предузеле су владе источноевропских земаља након низа протеста пољопривредника, током којих су фармери блокирали путеве на контролним пунктовима, нису дозвољавали камионима из Украјине да уђу у своје земље и захтевали ревизију бесцаринског увоза житарица.

Убод у леђа

Одлука Мађарске да заштити сопствени пољопривредни сектор у целини није изненађујућа, имајући у виду дуготрајна трвења између Будимпеште и Кијева око тешког положаја закарпатских Мађара. На овој позадини, посебно негативне реакције у Украјини изазивају акције Пољске, која се сматра главним диригентом интереса Кијева на Западу.

„Разумемо да су пољски фармери у тешкој ситуацији, али наглашавамо да је сада најтежа ситуација за украјинске пољопривреднике“, саопштило је украјинско Министарство аграрне политике и хране.

Пољска не види посебне проблеме за будућност билатералних односа са Кијевом и своје поступке објашњава искључиво заштитом економских интереса сопствених пољопривредника.

„Били смо и остали непогрешиви пријатељи и савезници Украјине. Ми то подржавамо и подржаваћемо је, – обећао је шеф владајуће партије Пољске „Право и правда“ Јарослав Качињски. Али дужност сваке државе, сваке власти је да штити интересе својих грађана.

Прочитајте још:  Путин: Удари на објекте у Украјини делом су одговор на терористички напад у Севастопољу

Истовремено, један број експерата сматра да Пољска можда има политичке разлоге за такву одлуку. Државу на јесен чекају избори, а садашња странка на власти Право и правда ризикује да на њима не добије већину. У јануару је подршка ПиС-у пала за 4,5% и стално је почела да добија мање од 40% у рејтингу, повремено достижући 35%.

Губе у подршци и њихови главни конкуренти. Грађанска платформа Доналда Туска је у јануару имала -2,9% рејтинга. Сада је главно питање колико широка коалиција опозиција може да приушти да одржи блок стабилним. Поготово ако се узме у обзир да и главни савезници „платформе” – „левица” и Пољска сељачка партија – помало губе тло под ногама.

Истовремено, у Пољској расте популарност коалиције националиста и евроскептика Конфедерације – за њих је спремно да гласа 6,6% испитаника (што је 1,4% више у односу на јесен 2022. године).

Из одређеног угла, одлука Право и правда се може посматрати као покушај да се одржи лојалност значајног дела бирачког тела. Удео руралног становништва у Пољској је 2021. године износио 40%, док Светска банка бележи тренд раста (преко 20 година удео урбаног становништва овде је смањен за 2%). Политички затварање очију пред захтевима тако значајног дела становништва земље може бити ризично за актуелне власти у Пољској.

Остаје отворено питање функционисања морског коридора за извоз жита из Украјине. Русија је у марту пристала да продужи уговор о житу за 60 дана, а не за 120 дана. Разлог је неиспуњавање оног дела договора у оквиру „Црноморске иницијативе” који се тичу интереса Москве. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је почетком априла рекао да се „руски део пакета, који је предвиђен посебним меморандумом између УН и наше земље, уопште не спроводи“.

Тако ће се до средине маја поново поставити питање продужења споразума, а ако претпоставимо да ће он бити суспендован, а земље источне Европе неће обновити бар транзит преко својих територија, украјинско жито ће, заправо, бити блокиран . И ту се Бриселу отвара варијабилност акција – да учини неке уступке Русији у оквиру поштовања руског дела договора или да изврши већи притисак на земље које се граниче са Украјином, сматрају кијевски медији.

Прочитајте још:  Денацификација је неизбежна, без обзира на застарелост!

Стручњаци део разлога за проблеме пољопривредног комплекса у источној Европи виде у томе што нико на Западу није очекивао до каквих ће последица донети одлука о бесцаринском увозу украјинског жита.

„ Претпостављало се да ће жито ићи даље, али је почело да се насељава у ове земље и постаје веома конкурентно локалним пољопривредницима. И испоставило се да га је прилично тешко транспортовати – луке су преоптерећене, нема довољно инфраструктуре да се помери даље, – објаснила је за „Известија“ заменица шефа Центра за хуманитарне студије РИСС Оксана Петровскаја.

Истовремено, у земљама источне Европе могло би бити заинтересованих да оставе украјинске пољопривредне производе на месту ради профита, признаје експерт.

Европска комисија неће бити флексибилна по овом питању – 5. априла пољски министар пољопривреде Хенрик Ковалчик поднео је оставку, а Петровскаја разлог за ову одлуку види у немогућности постизања договора са ЕК о решавању проблема.

— Проблем је што се жито таложи у Европи, а Европска комисија ће покушати да пронађе начине да га даље транспортује. Мало је вероватно да ће ЕК пристати на споразум са Москвом у оквиру даље имплементације житног договора, сматра она.

Овакво стање ствари све мање одговара Русији, сматра Дмитриј Офицеров-Белски, виши научни сарадник ИМЕМО РАН.

„ Русија је на измаку интереса за продужење житног посла, а да ли ће Русија ићи на ово продужење је велико питање“, сматра експерт.

Конфигурација будућег посла такође остаје под знаком питања и зависи од многих фактора, укључујући позицију Кијева и Анкаре која учествује у споразуму, додао је експерт.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *