Кина и странцима забрањује да напусте земљу

Откако је након три године борбе против пандемије короне Кина поново отворила границе за међународне посетиоце у ову азијску земљу је сада лако ући, али изгледа да није тако једноставно из ње изаћи.

Власти у Пекингу све већем броју својих грађана, али и страних држављана, забрањују да напусте другу економију света, каже се у извештају невладине организације „Сејфгард дифендерс”.

Међу лицима којима је забрањено да напусте Кину налазе се не само руководиоци у иностраним фирмама, већ и Кинези уплетени у финансијске спорове, као и заштитници људских права, активисти и адвокати, као и припадници етничких мањина, попут Ујгура из северозападног региона Синђанг. Према извештају кинеског правосуђа, 34.000 људи добило је забрану изласка у 2018, што је пораст од 55 одсто у односу на претходну годину.

Трагом овог истраживања Ројтерс је увидом у кинеску судску евиденцију за период од 2016. до 2022. године открио да је за осам пута повећан број случајева изрицања забране изласка из земље. У већини случајева разлози за изрицање овакве мере су грађанске парнице, а не кривични спорови. Ова агенција није пронашла ниједан случај забране изласка из Кине који се односи на повезаност са странцима или политички осетљиву субверзивну делатност, или који има везе с питањем националне безбедности.

Кинеско министарство јавне безбедности није одговорило на захтеве Ројтерса за коментар о забранама изласка, као ни на упите о томе колико се појединаца, укључујући и странце, налази под забраном.

Велики број кинеских држављана и страних руководилаца ухваћен је у замку забраном изласка, наводи се у извештају ове непрофитне организације за заштиту људских права са седиштем у Мадриду. Стране пословне лобистичке групе изразиле су забринутост због оваквог тренда, јер сматрају да је то узнемирујућа порука тамошњих власти, које тврде да је земља отворена за пословање након три године строгих ограничења како би се зауставило ширење ковида 19.

„Од када је 2012. године Си Ђинпинг преузео власт, Кина је проширила правни оквир за забрану изласка и све више га користила, понекад ван правног оправдања”, наводи се у извештају „Сејфгард дифендерса”.

Истраживачи ове међународне невладине организације процењују да је у сваком тренутку десетинама хиљада кинеских држављана забрањено да напусте  земљу. У својој анализи они се позивају на налазе неименованог академског рада из 2022. године, који је открио 128 случајева у којима је странцима забрањен излазак из Кине у периоду између 1995. и 2019. године. Међу њима је било 29 Американаца и 44 Канађана.

Према незваничним сазнањима, међу лицима којима ове године није дозвољено да напусте Кину је и извршни директор америчке фирме „Минц груп” из Сингапура. Крајем марта из ове компаније су саопштили да су власти извршиле рацију у њиховој канцеларији у Кини и притвориле петоро кинеских грађана који су код њих радили. Министарство спољних послова је тада саопштило да је „Минц” осумњичен за умешаност у незаконите пословне операције.

„Због растућих тензија између САД и Кине ризик од забране изласка из земље је порастао”, рекао је Лестер Рос, адвокат ветеран који се у Кини бавио случајевима забране изласка.

Рос, иначе шеф политичког комитета Америчке привредне коморе у Кини, каже да је све већи број компанија и ентитета који су забринути због овог тренда и траже савет како да се припреме и смање ризик од забране изласка.

До скока броја случајева забране изласка долази у тренутку све већих тензија између Кине и САД због трговинских и безбедносних спорова, а који је у супротности с поруком Пекинга да се отвара за иностране инвестиције и путовања након периода изолације због ковида 19.

Стране компаније које послују у Кини све више су забринуте због ових забрана, али и појачаног надзора и нејасних формулација измењеног Закона о контрашпијунажи, који ће ступити на снагу 1. јула. Кинески парламент је крајем априла усвојио амандмане на овај пропис у којем се сада наводи да се забрана изласка из земље може увести и лицима који наносе „штету националној безбедности или знатну штету националним интересима”.

Миленко Пешић / Политика

БОНУС ВИДЕО: