Дигитални јуан се шири изван Кине

Дигитални јуан се шири изван Кине.

Већ сам доста писао о дигиталним валутама централне банке (енглеска скраћеница тог термина је ЦБДЦ). Многа питања ЦБДЦ-а обрађена су у мојој управо објављеној књизи: Дигиталне валуте: од биткоина до ЦБДЦ-а. „Господари новца“ желе да постану „господари света“ (М.: Тион, 2023). Према последњим подацима Банке за међународна поравнања (БИС), око 130 централних банака је средином ове године било укључено у дигиталне валуте. Неки од њих су само проучавали предности и недостатке дигиталне валуте, други су почели да припремају ЦБДЦ пројекте, а трећи су већ спроводили пилот пројекте. Неколико земаља и јурисдикција је известило да су већ у потпуности легализовали дигиталну валуту (Нигерија је највећа). Међутим, обим употребе ЦБДЦ-а у овим земљама је и даље веома скроман.

Темпо којим се земље крећу ка примени ЦБДЦ-а заиста великих размера варира. Али већина стручњака признаје да је Кина светски лидер. Од средине прошле деценије, Народна банка Кине тихо је почела да припрема пројекат дигиталног јуана (е-ЦИН). А од јуна 2021. у Кини је покренут пилот пројекат ЦБДЦ. Његов обим се шири из месеца у месец. Пројекат обухвата многе покрајине, милионе грађана, хиљаде банака и компанија.

Крајем 2022. Народна банка Кине укључила је ЦБДЦ у обрачун индикатора монетарне базе (МБ). У то време, у оптицају је било 13,62 милијарде е-ЦНИ (приближно 2 милијарде долара), што је еквивалентно 0,13% укупне ДБ. Према Ацриптоинвест.невс, од средине ове године маса електронског јуана износила је 0,16% масе готовине у оптицају. Број е-РМБ трансакција достигао је 950 милиона, са 120 милиона отворених новчаника. Обим трансакција коришћењем е-ЦНИ достигао је 1,8 билиона јуана (250 милијарди долара) у јуну, у односу на 100 милијарди јуана у августу прошле године. До сада је, наравно, апсолутна и релативна скала коришћења е-ЦНИ прилично скромна. Али постоји узлазни тренд.

И ПБОЦ и већина других централних банака изјавиле су да су ЦБДЦ-и које развијају за „интерну употребу“. Да је ово трећа врста новца, која допуњује готовински и традиционални безготовински (депозитни) новац неопходан за плаћања и обрачуне на домаћим робним и финансијским тржиштима. Истина, неке централне банке већ наговештавају или чак отворено говоре да су ЦБДЦ намењени да временом замене готовину, па чак и обичан неготовински новац. И временом ће дигитална валута централне банке постати једини облик новца. С тим у вези, многи стручњаци и посматрачи кажу, не без разлога, да увођење ЦБДЦ-а има за циљ изградњу „електронског концентрационог логора“. Овим „концентрационим логором“ ће управљати централна банка, која ће монополизовати емисију новца, све ЦБДЦ рачуне отвара централна банка и пратиће све трансакције физичких и правних лица.

Централне банке нису ништа говориле о томе да би ЦБДЦ могли да се користе за међународне (прекограничне) трансакције још две-три године. Али данас су многе централне банке почеле да проучавају могућност коришћења ЦБДЦ-а као средства међународних плаћања и поравнања. Иначе, о томе су говориле и међународне финансијске институције – Међународни монетарни фонд и Банка за међународна поравнања. БИС покушава да координира развој ЦБДЦ-а од стране појединих земаља како би осигурао да националне дигиталне валуте буду „интероперабилне” и да се могу користити у међусобним монетарним трансакцијама између земаља. БИС ради на стварању јединствене платформе за дигиталну валуту, својеврсног „адаптера“ који омогућава земљама да користе свој национални ЦБДЦ у међусобним плаћањима и поравнањима. Што се тиче ММФ-а, многи стручњаци сумњају да Фонд тајно припрема пројекат за наднационални, глобални ЦБДЦ. Више о томе можете прочитати у мом чланку „ММФ и БИС граде глобални концентрациони логор кодног назива „ЦБДЦ“.“

СВИФТ, који је управљао значајним делом свих међународних плаћања скоро пола века, страхује да би велика употреба ЦБДЦ-а за прекограничне трансакције могла лишити СВИФТ његовог тренутног монополског положаја. СВИФТ има за циљ да преузме контролу над развојем и имплементацијом ЦБДЦ-а у појединачним земљама, нудећи себе као „мост“ за прекограничне дигиталне трансакције.

У мају 2022. СВИФТ је најавио тестирање компатибилности различитих ЦБДЦ платформи приликом вршења прекограничних плаћања. У првој фази обављено је око 5.000 трансакција. У септембру ове године, СВИФТ је повезао централне банке три земље у другу фазу пилот тестирања компатибилности традиционалних система са ЦБДЦ. Учесници су били Монетарна управа Хонг Конга, Национална банка Казахстана и још један регулатор из неименоване државе. Већ су интегрисали инфраструктурно решење за директно тестирање трансакција.

Кина такође озбиљно размишља о међународној функцији ЦБДЦ-а. Одавно је познато да Пекинг настоји да свој јуан учини међународном валутом. Пекинг је посебно почео да показује своје валутне амбиције након што је ММФ 2015. године уврстио јуан на листу резервних валута (Пекинг то постиже више од десет година). Од тада је прошло осам година. Али не може се рећи да је позиција јуана у глобалном финансијском систему постала превише јака. Према подацима које је СВИФТ објавио на свом сајту, учешће јуана у спољнотрговинским обрачунима на крају септембра износило је 5,80%. А удео јуана у глобалним међународним плаћањима (укључујући, поред трговине, трансакције на финансијским тржиштима) износио је 3,71%; док су удела осталих резервних валута била једнака (%): амерички долар – 46,58; евро – 23,60; британска фунта стерлинга – 7,32; јапански јен – 4,20.

Постоји низ знакова да Пекинг жели да јуан постане водећа светска валута путем е-ЦНИ. НБК сарађује са низом централних банака у вези са могућом употребом дигиталног јуана у међусобним обрачунима.

У јуну је аргентинска централна банка објавила да ће дозволити депозите и повлачења електронских јуана, што је чини једном од првих централних банака ван Кине која је прихватила дигитални јуан.

У октобру ове године, НБК је потписала меморандум о разумевању за јачање сарадње у области дигиталних валута са Централном банком Уједињених Арапских Емирата. Државна банка Кине (БоЦ) склопила је сличан споразум са највећом кредитном институцијом УАЕ, Фирст Абу Дхаби Банк (ФАБ). Како преносе медији, ови споразуми су наставак сарадње две централне банке у оквиру пројекта мБридге, који се првенствено фокусира на прекогранична плаћања (учесници у пројекту, поред НБК и Централне банке УАЕ, такође су БИС и централне банке Тајланда и Хонг Конга).

Иначе, Централна банка УАЕ покушава да одржи корак са кинеским партнером. Почетком године најавио је ослобађање ЦБДЦ-а као део свог програма за трансформацију финансијске инфраструктуре земље. Иначе, Централна банка УАЕ је навела да је национална дигитална валута намењена не само за домаћу већ и прекограничну употребу. Овај пројекат ће, како се наводи у саопштењу Централне банке, повећати конкурентност УАЕ као међународног финансијског и платног центра.

Ево још једне вести на тему коришћења дигиталног јуана за прекограничне трансакције. У јулу ове године, највећа банка у Сингапуру, ДБС банка, отворила је могућност клијентима да примају уплате у дигиталним јуанима. Платформа коју је покренула банка омогућава аутоматски трансфер кинеских ЦБДЦ износа на банковне депозитне рачуне. Банка је саопштила да је бар један клијент већ искористио ову опцију.

Треће десетине октобра, многи светски медији објавили су да је Кина извела прву велику међународну операцију користећи е-ЦНИ. Примарни извор су информације са Шангајске берзе нафте и природног гаса (СХПГКС). Она је на свом сајту известила да је 19. октобра на њеном сајту извршена трансакција за куповину милион барела сирове нафте са обрачунима у дигиталним јуанима. Купац нафте била је кинеска нафтна и гасна компанија ПетроЦхина. Али СХПГКС није открио идентитет продавца и тачан трошак трансакције. Али пошто је размена рекла да је трансакција „међународна“, то значи да је продавац страни.

Посматрачи примећују да је Пекинг овим споразумом постигао двоструки успех. Прво, било је могуће користити кинески јуан за плаћање приликом куповине угљоводоника од странаца (и раније је било одвојених сличних трансакција, али је трансакција од 19. октобра била веома велика у поређењу са њима). Друго, и што је још важније, постављен је преседан за масовну употребу дигиталног јуана у прекограничној трансакцији.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео