Мирослав Пушоња: Шта је добар живот?

Шта је добар живот?

Пре неки дан смо обележили годишњицу матуре. Сви смо пензионери осим двоје предузетника. Они добровољно настављају даље. И задовољни су. Наша разредна изгледа симпатично, а као средњошколац гледао сам је као старију особу којој сам се обраћао са стидом и поштовањем. И чудим се како је и онда нисам видео као временски блиску и симпатичну особу. Хијерархија!

Кажу да је интелигенција веома важна за наш пут кроз живот. Чак тврде да га она утврђује. По Србије је јужнокорејски произвођач каблова, за потребе аутомобилске индустрије, поставио своје погоне на местима где то никада није смело да се деси. И гради нове. Главна радна снага долази са опустелог села. Младе жене из сеоских домаћинстава прихватају тај посао све док се не разболе. На моје питање, зашто се то дешава, одговор је истинит; да би се помериле из сеоске заједнице и од испразних прича које је потресају. Кажу, бар смо осам сати са нашом генерацијом и усмерени на радну активност. Моја жена је последњих два-три дана чистила неке гљиве, и закључи како би то било ужасно обављати сваки дан, а неки од људи то чине цео свој радни век. Чине то и ове раднице. И изабрале су то добровољно! Између свиња, крава, леја лука и цвекле, свекра и свекрве, одабрале су да цео свој радни век отимају посао роботима. Ипак, не за дуго! Примећујем да је то за њих боља опција.

А зашто је то тако? Свет машина је донео нови образац понашања. Машине елиминишу комплексност, сумње у исправност наших поступака, и неодређеност. Оне раде на основу стандарда и бројева који нам дају тумачење онога што је некада чинила вера и магија. Машине су претвориле магију у ”истине”, у проверљиво. А шта беше важно за магију? Да усмери пажњу у ПОГРЕШНОМ правцу. И данас ћете наћи људе који одлазе код гатара и хоџа да им кажу како да се реше својих животних проблема. Они доконији слушају политичаре. Иста је то прича. Царство небеско јесте алфа али оно земаљско је бар омега, у тој животној формули. Интелигентан човек то може и мора да разуме. Промена веровања, променила је и ставове о прихватљивим обрасцима веровања.

Наши прадедови су имали бројне породице и живели у породичним задругама. Обављали су тежак посао. Али за други нису ни знали. Од намирница куповали су само со. Остало су производили сами. Биле су то фабрике са заокруженим производним циклусима. Нисмо их тако звали. Штета! Да јесмо разумели би зашто живот, у истом селу, данас није одржив. Зашто је последња опција. Наука је окренула магију да служи сазнању али и повлашћеној групацији народа. И каже да је конкуренција (способност) та која нас утврђује на хијерархијској позицији доброг живота. Погрешно, да погрешније бити не може! Исти аутори се ограђују па кажу да то важи за ”здраву” конкуренцију. Ако је тако, знамо ли онда препознати (измерити) када ”здрава” прелази у ону другу (,,малигну,, )? Живот нам даје одговор свакога дана. То наука није у стању да поуздано открије. Због тога је увек важно имати при себи ону забелешку о несавршеном Авељу и злом (рођеном) брату Каину.

Авељ је могао да задовољи Бога, али није човека. И то наука савршено добро зна и обилато злоупотребљава. У свету где је маргинална групација људи кроз технологије обезбедила ”добар” живот, цену су платиле масе у погонима налик на оне јужнокрејског произвођача. А да би јој то пошло за ”руком” она је морала бити идеолошки загађена. Дакле, наука, као и вера, живи од митског. Губитнике ваља обманути. И то данас раде политичари никли као продукт технологија за чије творце макроишу и краду живот па он никако није добар. А мога би бити.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: