Враћа се јастреб Олбрајтове да ојача притисак према Србији: О’Брајен је исти, али није иста Америка

Враћа се јастреб Олбрајтове да ојача притисак према Србији: О’Брајен је исти, али није иста Америка.

Америци се веома жури да коначно затвори питање Косова* и уведе га у међународне организације, па се ради тога одлучила на персонална решења којима у политици ништа није страно. Отуда нам стиже и Џејмс О’Брајен, још један политички јастреб излегнут из скута познате мрзитељке Србије, некадашње државне секретарке САД, Мадлен Олбрајт.

Иако још није преузео дужност, нема сумње да ће О’Брајен бити постављен на кључно место у Стејт департменту за европска питања. Досадашњег шефа америчког комитета за спровођење санкција је на ту функцију преложио амерички председник Џозеф Бајден и остала је само формалност да то потврди Сенат у коме већину чине демократе.

Десна рука Олбрајтове

О’Брајен је деведесетих година прошлог века и почетком двехиљадитих већ учествовао у креирању и спровођењу политике САД на Балкану. Као специјални саветник тадашње државне секретарке САД Мадлен Олбрајт и председника Била Клинтона, О’Брајен је био у америчкој делегацији за време преговора у Рамбујеу 1999, после којих је почела НАТО агресија на СР Југославију. Сматра се и једним од кључних људи у креирању Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини. Касније је био задужен за подршку САД Међународном кривичном суду за бившу Југославију са седиштем у Хагу.

„О’Брајен је једана од оних ветерана из раније политике Америке према нама. Био је блиски сарадник Олбрајтове која је остала упамћена као прононсирани противник Србије у свим варијацијама. Сад имамо О’Брајена који је, такође, постао надређени Ескобару у Стејт департменту. Све су то људи из старог времена, проповодници такозване старе чврсте руке према Србији“, каже за Спутњик Владислав Јовановић који је био шеф дипломатије Србије, односно СР Југославије у првој половини деведесетих година и добро му је познат рад О’Брајена.

Он ће бити надређени специјалном изасланику САД за Западни Балкан Габријелу Ескобару који је већ увелико ангажован на решавању питања Косова и Метохије у оквиру ЕУ дијалога.

Уз актуелног амбасадора САД у Србији, Кристофера Хила, који је, такође, један од твораца Дејтонског споразума, али и специјални изасланик за Косово и Метохију током 1998. и 1999. године, још један политичар из тог периода се недавно вратио на Балкан са новом улогом.

Није обећавајуће

Јовановић подсећа да је специјални изасланик америчког државног секретара Ентонија Блинкена постао Џејмс Рубин, некадашњи помоћник државног секретара Медлин Олбрајт за јавне послове, за време мандата председника Била Клинтона, кога је Приштина 2013. одликовала за допринос стварању Косова.

По постављењу, Рубин је пре месец дана, подсећа саговорник, стигао у Скопље, Подгорицу, Приштину, Тирану, једино није био у Београду. То му није сметало да свуда даје изјаве које јако наличе на оне из ранијих времена које о Србији говоре као о нежељеном фактору на Балкану, каже Јовановић.

Недавно је чак изјавио да је поносан на бомбардовање СР Југославије 1999. године.

Он зато избор О’Брајена види као повратак старе америчке гарде на Балкан коју не памтимо по добром.

„То није обећавајуће, што не значи да је ствар унапред пресуђена, односно изгубљена. То значи да ће наши односи са Америком бити још сложенији, још изложенији притисцима разне врсте, мекој и тврдој политици“, каже наш искусни дипломата.

Он указује на то да се од пре годину дана јасно оцртавају два пута америчке политичке тактике према Србији. Један је пут ограниченог политичког шармирања, а други убрзаног зашрафљивања онога што је већ произведено у америчку корист. Реч је о две стране медаље са истим циљем, да се убрза притисак на Србију да призна Косово.

Није први пут

И то се, сматра он, осећа у ваздуху и види на речима и у убрзавању процеса преговарања.

На питање, какав је маневарски простор Србије у тој ситуацији, узимајући у обзир и глобалне геополитичке околности, некадашњи дипломата подсећа да није први пут да се Србија налази у тако тешкој ситуацији, али и да су исто тако ти периоди тешке историје на неки начин увек победнички окончани.

И сада имамо ситуацију где се користи та општа међународна клима, клима рата у Украјини, клима заоштравања односа досадашњег хегемона Америке са другим великим силама, које се по природи ствари у таквој ситуацији приближавају једна другој.

„Србија ће морати да издржи и ово тешко искушење. Мислим да је њена садашња политика решена да то издржи, упркос свим опасностима, познатим и онима који још нису сасвим означене, да издржи овај тешки период до неке врсте разведравања у међународним односима, што после сваког мрачног периода увек на крају долази“, оценио је Јовановић.

Србија не може да одступи

Само је, каже, питање да ли ће то бити брже или касније, али неизвесност која предстоји је подједнако таква за свакога, па и за нас.

„Менталитет Срба и Србије је да чувају своју слободу и независност и то је аксиом од кога Србија никада није одступала. Ни овога пута нико не може да очекује да ће она од тог одступи. Неће бити пријатно у периоду пред нама, јер ће притисци да се повећавају. Вероватно ће бити и иновација у односу на досадашње врсте притисака“, сматра саговорник.

Јесу Американци на Балкан вратили искусне политичаре који су овде већ радили и терен добро познају, али по његовој оцени, ситауција некада када су овде били и О’Брајан и остали и сада није иста ни у Србији, ни у свету.

Србија се економски и војно опоравила, малтене стопостотно је јединствена у ставу према Косову, војно је неутрална, независна, отворена за сарадњу са свим земљама. С друге стране, некадашња хегомонија Америке над осталим светом која је дведесетих година била тотална, па се тако нико није усуђивао да се успротиви режиму санкција у УН уведених Србији, сада више не постоји.

Свет се све више конфронтира, хегемонија САД наишла је на отпоре и оспоравања у низу земаља, чак у највећем броју земаља, закључио је Јовановић.

ИН4С/Спутњик

Бонус видео