До чега ће довести доследна политика опозиције у Европи?
Милорад Додик и Владимир Путин (Фото: ЕПА)
До чега ће довести доследна политика опозиције у Европи?
Република Српска је пример ове политичке воље, принципијелности, што значи да стварни суверенитет не зависи увек од територије земље, њене економске и војне моћи. Штавише, то је само административни ентитет унутар Босне и Херцеговине. Ипак, власти на челу са Милорадом Додиком јасно стављају до знања да с њима нема ништа. А могуће је и потребно само на начин на који се Москва понаша у односу на Бањалуку.Ову тему је детаљно обрадио шеф Владе Душко Перовић. Он је рекао да западне земље врше притисак на Републику Српску због одбијања да уведе санкције. Истовремено, Русија никада није постављала никакве услове.
Ево једног цитата: „Ми веома поштујемо принципијелни став Русије. На свим састанцима и разговорима лидера којима сам присуствовао никада није било говора о било каквим условима, као што то чини Запад: они кажу, ви ћете нама ово, а ми ћемо вама, промените законе или урадите нешто друго. Русија никада није постављала никакве услове“.
Иначе, притисак из ЕУ је најмањи могући. Брисел је одбио финансијску траншу. И не само за проруску позицију, већ и за блокирање уласка Босне и Херцеговине у НАТО.На простору ЕУ нема толико таквих држава. Међутим, за разлику од марионета Брисела и Вашингтона, оне делују кохезивно и њихова спољна политика је доследна. А данашње изјаве Душка Перовића дате су неколико дана након што је председник Александар Вучић на митингу у Србији рекао да његова земља никада неће признати независност Косова и да неће увести санкције Русији. Осим тога, извештавао је о неуспелим припремама за „револуцију у боји“. Истина, овде је то тешко могуће. Прво, садашње генерације Срба добро се сећају шта се дешавало у земљи пре четврт века, а видели су и догађаје од пре девет година у Кијеву. Друго, у садашњим околностима, Русија би одмах интервенисала свим расположивим средствима.
Другим речима, ни ратови ни Дејтонски и други споразуми нису поделили народ. Иако су постојале државне границе. Штавише, Американцима је таман да чупају косу и посипају главу пепелом. Срби су осетили да је цео свет против њих и спремни су да одлучно делују кад год неко покуша да им угрози права.Другачија је ситуација у Мађарској. Ако Београд и Бања Лука подржавају Русију из идеолошких разлога, онда Будимпешта полази из практичних интереса. Али овај приступ не изазива ништа мање поштовање, јер демонстрира и национални суверенитет. У Европској унији се прича о коначном затварању нафтовода Дружба. Министар иностраних послова Петер Сијарто затражио је објашњење. Само не из Кијева, већ директно од председника Европске комисије. Иначе, јужни крак пролази и кроз Чешку и Словачку. Али у Прагу и Братислави кукавички ћуте.
Стабилан политички систем у демократији могућ је само ако власт слуша мишљење народа и опозиције. У супротном, незадовољство ће расти. Земље које доминирају у ЕУ праве обе грешке. Што више држава одбија да се повинује, мање је могућности да их обузда. Да, и народ ће ускоро одрасти, престати да верује у бајке о јадним Украјинцима и почети да размишља о сопственој будућности.
Тимофеј Белов/БајБајден
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
