Зашто је важно познавати вође и њихове циљеве

Зашто је важно познавати вође и њихове циљеве

Воду можемо наћи у три агрегатна стања, као течност, као водену пару (гас), и као лед (чврсту супстанцу). У ком агрегатном стању ће бити зависи од амбијенталних услова. Њих препознајемо кроз температуру и притисак. При неизмењеном притиску, како се атмосфера хлади, тако се пара претвара у течност. Ако се процес настави, претвориће се у лед. Молекули ће увек остати исти. Мењаће се само њихов просторни распоред. Тако је и са људима и њиховим покретима. Фашизам, комунизам и либерализам јесу организациона стања исте материје. Данашњи најекстремнији либерали били су јуче најекстремији комунисти. Ако не они, онда њихови дедови и баке. А то све зависи од амбијенталних услова, притиска и температуре којима су изложени. Комунизам, фашизам (екстрем нацизам) и либерализам су узајамно повезани и имају исто својство материје. Сви они гуше слободу појединца. Либерализам то чини најсавршеније. Скривено од људског разума вршља у свету нагона и емоција.

Ево примера за наведено. Ко воли рат? Само поремећени људи и ратни лоби профитера. Русија у рату губи своје синове. Стиже ”друг” Лењин. Његови говори одишу борбом за правду и једнакост омиљеним садржајима апсолутне већине губитника. Треба уништити привилеговане. Било је то увек лакше него подићи стандард револуционарних маса на ниво успешних. Зато упире прст у око цару и профитерској класи спрегнутој са империјалним капиталом либералног света (а и сам долази из њега, са његовим новцем и идејом да му не служи, да га превари! О колико смо таквих превараната у људској историји упознали. Из либерализма у комунизам па назад). Професор Брдар га квалификује као незналицу и мрзитеља Русије. Није био Рус, ни по оцу, нити по мајци. Прва глад у Русији, 1918. је настала као последица рата и разарања вођених између бољшевика и присталица институција царске Русије (свака сличност са нашим стањем је намерна). Умрли су милиони. Да би опстао на власти са неписменом руљом бољшевика, и апаратом присиле склепаним од умоболника, Лењин је оне нератнике који су напустили фронт по његовом позиву (”јер то није био њихов рат већ привилеговане класе”), мобилисао и насилно послао на фронт, овога пута под његовом командом, како би зауставио напредовање непријатеља са којим је успоставио сепаратни мир када је напао Русију и њене институције. Потом је истим страним компанијама које је оптужио да пљачкају руског ”мужика” дао концесије на руднике и сечу шума под неупоредиво лошијим условима како би могао да се одржи на власти. Да је остао на власти, Русија би нестала. Опет, свака сличност са нама је намерна! То би требали имати на уму док на улици бирамо незнаног јунака. У свему томе Русија је остала без најспособнијих и најкреативнијих кадрова.

Друга глад у СССР-у, од 1932.године је настала јер су бољшевичке власти извезле сво жито да би купиле технологије од Запада (Знати како! О томе незналице нису ни мислиле као ни данас). Нису имале шта друго да им понуде. Умрли су милиони. То шта су радили бољшевици –Јевреји у Русији стизало је преко избеглица у Немачку. И сама Немачка била је суочена са хиперинфлацијом. У тим данима хипербогати Јевреји покуповали су много тога што је у њој вредело. Тако настаје дух нацизма. Када се укрсте те две приче у главама обичног света, злодела у Русији и пљачка немачке привреде, док народ пати и пропада, јасно је како су победили националсоцијалисти, и како је прихваћен план за коначно решење ”Јеврејског питања”. Богати Јевреји, виновници несреће, су махом побегли у САД. Страдао је обичан јеврејски народ. Јеврејска русофобија је преживела и вратила се у Русију, овога пута кроз ваучеризам либерализма! Завршну сцену трансформације из либерализма у фашизам гледамо данас у Украјини. План Блинкена и Викторије Нуланд затвара тријангл у чијим угловима стоје темена кружног тока, К-Л-Ф.

Наша прича је идентична. Народ је киснуо на литијама. Народ је киснуо и јуче. Вероватно ће тако бити и данас. У три дана, три агрегатна стања у народу. Патријарх је у свом обраћану поменуо једну реченицу коју протурам десетину година. Ивица Дачић јуче другу. Да ли ћу данас чути и трећу, остаје да причекам. Ма колико да га кваримо, имамо дуготрпељив народ препун наде да ће дочекати дан да види нешто боље. Да види плод патриотизма. А за то је потребан амбијент без притисака и да нас покреће и води љубав и људи који воле нас, овакве какви смо, а не да следе мрзитеље и троваче нашег амбијента. Зато је важно да знамо, ко си, и какве су ти намере. То нам реци. Промашаје других већ видимо.

Мирослав Пушоња / Васељенска