Улога Курда на путу Шведске у НАТО

1

Улога Курда на путу Шведске у НАТО.

Прочитајте још:  Нова кривична пријава против Хантера Бајдена: Оптужен је за утају пореза, прети му 17 година затвора
Анкара, која многе емигрантске Курде који живе у Шведској сматра терористима и сепаратистима, захтева оштру акцију од Стокхолма. У супротном, Турска ће одбити да пристане на пријем Шведске у НАТО.

Активна миграција у Шведску почела је 1960-их. У почетку су то били углавном људи из источне и јужне Европе и Латинске Америке. Крајем двадесетог века појавили су се имигранти са Блиског истока и Африке. Шведска је мигранте мамила социјалним бенефицијама: становањем, накнадама од којих би се могло живети без рада, бесплатним образовањем за малолетнике. Поток се претворио у реку: за пет година (2015-2020) Шведска је примила 160.000 миграната. Међу њима су били Сомалијци, Сиријци, Чечени, Авганистанци, Индијци, Курди.

Прочитајте још:  Сергеј Глазјев: Историја се понавља, ова побуна није случајна!
Дошљаци су се концентрисали у “својим” енклавама, говорили су својим језицима и није било јасно шта од њих очекивати. Међутим, убрзо је постало јасније: ситуација са криминалом у Шведској се погоршала. Мигранти су се придружили криминалним бандама и успешно се крили међу својим сународницима. Полиција је била немоћна.

Турске власти посебно забрињавају Курди, који су почели да долазе у Шведску 70-их година. Многи од њих су развили политичке активности. У Шведској има неколико посланика курдског порекла: Амине Какабавех, Гулан Авчи, Ловен Редар, Сара Гил.

Недавно су курдски активисти – чланови „Комитета Ројава“ на друштвеним мрежама делили материјале на позадини шведског парламента са заставама Радничке партије Курдистана (борећи се за стварање независне курдске државе; у Турској, САД и ЕУ се сматра терористичком организацијом). Шеф Одељења за комуникације Председничке администрације Фахретин Алтун захтевао је да организатори акције „позову одговорност и да буду заустављени“.

Прочитајте још:  Шеф Пентагона је признао да ће НАТО морати да се бори са Русијом
Општи тон изјава турских политичара је следећи: како земља која се не меша у пропаганду тероризма може допринети одбрани НАТО-а?

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Анкара сматра да би Стокхолм требало да донесе закон о богохуљењу, уведе забрану паљења Курана и забрани курдске демонстрације. Остали захтеви Турске укључују престанак подршке Радничкој партији Курдистана, изручење умешаних у покрет, Фетулаха Гулена, лидера у Турској забрањене организације ФЕТО, осумњиченог за организовање покушаја државног удара у јулу 2016. године, као и изручење одређеног броја курдских избеглица у Шведској, посебно уредник затвореног издања Тудејс Заман Булента Кенеша. Шведска одбија да изручи Кенеша, сматрајући да за то нема довољно основа.

Када је Шведска била неутрална земља, Курди су се овде осећали безбедно. Сада, када су Швеђани буквално увучени у НАТО, морају да траже изговоре.

Курди страхују да ће постати монета у спору између Турске и Шведске, а ова ће морати да попусти. Међутим, ако Шведска изручи политичке избеглице, влада те земље ризикује да се суочи са веома снажним протестом у друштву.

Прочитајте још:  Кадиров је најавио заузимање неколико утврђења НАТО бандита у области Кременнаја
Стокхолм, у међувремену, упорно куца на врата НАТО-а. У чланку објављеном у Фајненшел тајмсу, шведски премијер Улф Кристерссон позвао је Турску да донесе позитивну одлуку, посебно откако је пре неки дан ступио на снагу антитерористички закон на којем је Анкара инсистирала: „Дошло је време да се озбиљно размотри захтев Шведске да уђе у НАТО“.

Ентони Блинкен, који је недавно посетио Шведску, наглашено је изјавио: „Време је да се крене напред“. Јенс Столтенберг је био конкретнији: „Шведска може постати чланица НАТО-а пре самита у Виљнусу [самит ће се одржати 11-12. јула].“ И објаснио је: „У блиском сам контакту са турским властима како бих осигурао да Шведска постане пуноправна чланица што је пре могуће. Много пута сам разговарао са председником Реџепом Тајипом Ердоганом о овом питању.

Прочитајте још:  Лидери ЕУ позвали су све стране на Блиском истоку на максималну уздржаност
Ердоган је једном рекао: „Постоји само данас у политици. Све се може променити за 24 сата“.

Како ће сада бити?

Дискусије око Курда водиле су се и у суседној Финској – има их око 20 хиљада (у Шведској их има много више: према проценама око 85-110 хиљада људи). Турска је такође поставила захтеве Хелсинкију, али су спорови решени. Неутрална (сада у прошлости) Финска постала је чланица Северноатлантске алијансе.

Прочитајте још:  Сиријски школарци упутили су поруку генералном секретару УН о укидању блокаде и санкцијама
У врло блиској будућности видећемо колико је флексибилна демократија у Шведској и на шта су спремне радикалне курдске избеглице у овој земљи.

Валери Бурт ,ФСК

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *