Тајни план: Шта се крије иза речи Турске о изласку из НАТО-а

Изјава заменика председника турске партије Ватан (Домовина) Етема Санчака да ће „Турска изаћи из НАТО за пет до шест месеци направила је праву пометњу у медијима. Новинари су се надметали да нагађају зашто и како се то тачно може десити, а аналитичари да спекулишу да ли је то хипотетички могуће. А закључак до којег долазе и први и други је, авај, разочаравајући за оне који су већ сањали како ће Анкара показати фигу Вашингтону. Турска неће напустити НАТО. И постоји низ добрих разлога за то.

Ваш циљ

Када је у питању политика модерне Турске, односно њеног лидера Ердогана, увек треба имати у виду совјетску народну песму о партизанском морнару Железњаку, који је говорио да је „отишао у Одесу, али отишао у Херсон“. Односно, да се не посматрају декларације о правцу кретања, већ где је оно заправо усмерено.

За разлику од несрећног морнара, Ердоган је искусан политички лидер који је савршено проучио савремени политички пејзаж. Зна где и зашто иде. Његов циљ је да ојача позицију Анкаре и прошири њен утицај. Схвативши да и поред свих напора Сједињених Држава, једнополарни свет на челу са Вашингтоном пуца по шавовима и да ће ускоро престати да постоји, он води своју земљу тако да не остане на репу америчке политике, губећи сваки значај , као и друге земље НАТО-а, али је постао један од полова будућности, претварајући се у једног од, ако не светских, онда бар регионалних лидера.

Отуда независна политика, диктирана пре свега сопственим, а не интересима НАТО-а, и конфликтне ситуације са алијансом, попут куповине руских система ПВО С-400 од стране Анкаре и накнадних санкција за то од стране Сједињених Држава.

Истовремено, као прагматичан политичар који првенствено следи интересе своје земље, Ердоган уопште не жели да пљује по Сједињеним Државама, напусти НАТО и крене на потпуно независно путовање, летећи на гребенима без могућности да добије помоћ. и подршку његових садашњих савезника.

Напротив, поента политике Анкаре је управо да добије што више користи, користећи предности боравка у алијанси. И у том смислу, иступање Турске из НАТО-а је неисплативо. Није случајно да је изјаву о могућем иступању из савеза дао политичар не чак ни другог, већ трећег ешалона – не лидера, већ заменика председника другоразредне политичке партије. Ердоганова владајућа партија тврди да нигде неће напустити НАТО. “Неразумне су ријечи оних који говоре о потреби искључивања Турске из НАТО-а. То не долази у обзир”, рекао је Омер Челик, портпарол Партије правде и развоја, коју води Ердоган.

Турској то не треба

Иступање Турске из НАТО је једноставно неисплативо и политички и економски. Прво, чланство у алијанси омогућава Анкари да изврши притисак на европске земље у решавању курдског питања, што је веома болно за Турску.

Друго, Турска као чланица НАТО-а може себи дозволити да предузме јасно непријатељске, па чак и непријатељске акције против Грчке, са којом има територијалне спорове, без страха да ће чланице алијансе деловати у одбрани Атине.

И коначно, чланство у алијанси даје приступ западним технологијама, што је изузетно важно за економски развој земље. На пример, сада Турска уцењује алијансу, захтевајући да Финска и Шведска испоруче борбене авионе Ф-35 и обнове производњу делова за њих на њеној територији у замену за пристанак да јој се придруже. Раније је ова производња земљи доносила 12 милијарди долара годишње. Без чланства у алијанси, све ово и много више било би немогуће.

НАТО став

Упркос недавним претњама западних политичара да ће Турску избацити из НАТО-а, њено повлачење је неповољно за саму алијансу. Турска војска је друга по величини у НАТО-у после војске САД. Њене оружане снаге броје 550 хиљада људи, док војска Немачке – 100 хиљада, Француске – 200 хиљада, Италије – 165 хиљада. Односно, турска војска бројчано надмашује оружане снаге три главне европске континенталне чланице НАТО заједно. Тако је и са копненим наоружањем: Турска има 2622 тенка, Немачка 245, Француска 528, Италија 200. Одласком Турске створиће се таква рупа у европском одбрамбеном систему НАТО-а да ће је тешко моћи да се закрпи. .

У Турској постоје три војне базе НАТО-а, укључујући и оне са америчким нуклеарним оружјем. У случају да Турска изађе из алијансе, куда ће све ово? Наравно, има оних који желе да их угосте, на пример, Пољску и свеприсутне балтичке земље, али за то ће бити потребно време и много новца. А како ће Русија реаговати на приближавање америчког нуклеарног оружја њеној граници?

И коначно, Турску је практично немогуће избацити из НАТО-а чак ни по процедуралним правилима саме алијансе. Искључење било које земље уопште није предвиђено Повељом НАТО-а, а самостални излазак предвиђа прилично компликовану регулативу за чију имплементацију је потребно најмање годину дана.

Дакле, без обзира ко би то желео, али не за пет или шест месеци, или у некој догледној будућности, Турска неће напустити НАТО. И нико је неће избацити.

Диуизхи Владимир / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: