Страшно племе доклен ћеш спавати

Кад се организују оваква дешавања која често остављају утисак да није баш све како би требало да буде, онда се прибегава форсирању вести како такво дешавање има апсолутну подршку свих друштвених чинилаца а против оног што је наизглед мета (наизглед, јер привођење правди није међу захтевима), све како би народ који можда и осећа да му нешто жуља логику помислио: „Па добро, ако су баш сви ту, онда је то у реду.“

Тако нас сад људи не само тагују на објавама са протеста него им се у Београду чак и привиђамо. Удружење Заштитимо Јадар и Рађевину није део брендираних протеста као ни било чега са мутном организацијом где се не зна ко, шта, како, коме и зашто.

А овде се не зна ништа, осим да народ промену жели. АЛИ.

После шест романтичних шетњи јасно је да никаква смена власти није не само примарни циљ него ни задња рупа на свирали ових шетњи.

За то време Република Србија се задужила још 300 милиона евра (оно што знамо), укинула наплаћивање конверзије земљишта у грађевинско (штета по буџет се мери у милијардама), ЕПС је отуђен (знам, акционарско бла бла, али то јесте предсобље приватизације) и на његово чело између осталих постављено троје Норвежана, школска година искасапљена (насилно), покушано да се прогура промена власничке структуре још 23 јавна предузећа, а Срби на Косову и Метохији трпе још више насиља које се не кракатерише као насиље чак ни за ове шетње против истог јер за организаторе Косово и Метохија су остали негде лево од Албукеркија. Ипак се „опозиција“ Косова и Метохија одрекла априори увелико кршећи Устав па што би сад реаговали на још узурпиране територије, нема везе што је насилно јер за њих је и насиље класно.

Док се жаргоном Министарства просвете, опозиција „клацка“ са хоћу-нећу изборе, Београд не обраћајући пажњу на остатак Србије (чудног ли чуда) гура своју причу и добар део шетача заиста иде за пројектованим челом колоне јер то жели, а не зато што је заведен.

Те приче „али моје намере немају везе са опозицијом“ можете да окачите мачку о реп или да спакујете у исту кутију са „ма ја сам све урадио, али пас ми појео домаћи“ јер захтеви су јасни а не пишете их Ви него „опозиција“, наредне шетње, време и место заказују они, а не ви, почетак и крај свирају они, а не ви, ви можете да скандирате до ујутру да Вучко оде али то није захтев итд. Лепе намере и реалност су два различита појма. Историја бележи ово друго.

Дакле, протест није народни, ма колико се то понављало. Да јесте народни ми би на њему били и не бисмо се разилазили до краја. Да јесте народни, захтеви би одговарали већини народа Србије, а не ипак мањини као што јесте случај.

И тако за оне који умеју да читају и до ове дужине текста, ево још важних разлога, али и питања.

Да ли је нормално да на том окупљању човек из све снаге виче и пита шта је са Косовом и Метохијом и не чуди што унајмљени водитељи ћуте него што ама баш нико од масе поред њега не прихвата и не придружује се питању?

Да ли је нормално да се носе транспаренти који спомињу „хрватско цвеће“ а које је мени неприхватљиво да цитирам?

Да ли је у реду према нашој браћи с друге стране Дрине да не само шетају него и својом појавом одушевљење изазивају бивши Алијини снајперисти попут Феђе Штукана који се изгрли са Кесићем као род најрођенији?! На „протесту против насиља“? Ма да ли је то у реду према нама самима?

У лице нам се смеју „организатори“ и можда је то неком и у реду. Мом самопоштовању није.

Може ли се исто истим мењати? Да ли је то онда промена? И пре него што мене питате како прво питајте ове који су на превару извели 250 000 душа на улицу.

Рекох горе да се прибегава двема стварима. Поред стварања лажног утиска да ово нешто сви подржавају, ту је покушај представљања ове бруке као нечега што народ хоћу па одједном су ту хиљаде српских застава а са разгласа „Востани Сербије“. Востани, али како те ми упутимо, него како ти сама хоћеш. Јефтини трикови. Рокфелер частио заставе.

Не само да смо против овог ненародног режима него гајимо дубок презир према свему што СНС представља и то редовније од сваке „опозиционе“ групе демонстрирамо на локалу. А то нас кошта много и кроз безбедност, посао, новац итд.

Али, нико од нас не жели да народ који нам верује завлачи и наводи да буде топовско месо да би на власт дошли они који су снс створили и омогућили, не само снс него и стално присутни спс. Ми не желимо оставке. Ми желимо кривичну и материјалну одговорност свих умешаних задње три деценије. Ми не желимо да дижемо цензус онима који не лажу ништа мање од припадника владајуће касте. Ми не желимо у ЕУ као што се већина изјашњава на свим истраживањима и зашто онда да ме шетају они који вичу: „Правац Европа!“ као Ђилас и Мариника. Ми не желимо ни да размишљамо о уласку у терористичку организацију НАТО као што би Зеленовић и остатак најамника из Бундестага, него да плате одштету и да се сви уговори са њима раскину. Ми не желимо да било ко на територији Србије пати ни од руке туђина ни домаће девијантности. Ми не желимо да Република Србија икад и једном детету на свету уведе санкције, али хоћемо да се повуку оне које смо до сад увели. Ми не желимо да имамо колонијалног управника. Ми желимо да сви у овој земљи заиста имају слободу вероисповести, укључујући православну већину која највише мржње трпи. Ми не желимо да нам се прљави колонијалисти и пљачкаши представљају као инвеститори и да наши суграђани остављају живот у њиховим логорашким фабрикама за бедну надницу.

Ми желимо толико тога као и сви ви, али ништа од тога не жели „опозиција“ која ове шетње води.

Да сумирамо, удружење Заштитимо Јадар и Рађевину можете видети на народним протестима, али на услузи лопужама коју земљу уништавају задњих тридесет година (и више, али неких више нема) никад.

Наравно, слободна воља је императив и свако нека иде где хоће и ради у складу са својом савести ако је има. Ово није позив да не идете, ово је позив да вам се не привиђамо где нас нема и да нас не тагујете и стварате лажну слику како је цела Србија за ово. Ми нисмо НВО удружење које пише памфлете из удобне канцеларије коју плаћа нечија амбасада и подржава оно што му финансијери кажу, ми смо једно локално удружење чија је канцеларија у сваком ћошку Србије као што треба да буде сваком њеном становнику.

Памет у главу, Вучић и његова свита морају да оду, али не сме доћи нико по вољи Кристофера Хила јер и он мора да оде.