Јосип Броз: „СРБИ ЗА 100 ГОДИНА НЕЋЕ ПОСТОЈАТИ!“

Јосип Броз (1892–1980), познат по шифрованом имену Тито, био је, од 1945. до смрти 1980. самоустоличени доживотни председник фантомске државе СФР Југославије. Према званичној биографији рођен је у мају 1892. у месту Кумровец у хрватском Загорју (тада у Аустроугарској), у сиромашној породици Фрање и Марије Броз.

У младости је учио шпијунски занат у аустријској војној школи за обавештајце у граду Печују (мађ. Pécs – Печ). Знање, вештину, лукавство и сналажљивост Јосип Броз је врло брзо показао: обавештајни стручњаци сматрају да је он био изузетно успешан троструки, а можда и четвороструки агент.

Док се Јосип Броз у бившим југословенским републикама више и не помиње, Србе је тако опчинио да неки и дан–данас (више од 40 година по његовом одласку у вечна ловишта) певају оде о његовим „заслугама“, „лику и делу“.

Намере и планове о уништењу српске елите, а затим и Српства у целини, овај повереник комуно–усташког Луцифера јасно је изнео у писменим наређењима уочи окупације Србије. Једно такво наређење са заглављем Врховног штаба Народно-осло–бодилачке војске и партизанских одреда Југославије под бројем 2868 од 5. фебруара 1944. године чува се данас у Архиву Србије у Београду. У писму „врховни командант и маршал Југославије“ даје јасна упутства и наредбе Главном штабу НОВ и ПО Србије:

„Када будемо ушли у Србију, постријељати ћемо све кулаке и домаћине, а нарочито све индустријалце.

Имовину великосрпске буржоазије, поглавито индустријске објекте и творнице, ћемо пренијети у Хрватску и Словенију.

Наријеђујем особито строго понашање према српском народу, који је, у више наврата показао непослух и оданост монархији, коју ми желимо искоријенити.

Посебно скрећем пажњу друговима из ПО Србије да дјелују оштро и без сентимената према својим рођацима и пријатељима, јер је опћи циљ изнад свих наших емоција. Дапаче, другови из ПО Србије морају показати већу строгост од других.

Према припадницима ЈВуО и четничким јединицама не показивати никакву милост.

Смрт фашизму – слобода народу!

Врховни командант, маршал Југославије (у потпису) Тито“

Душан Биланџић, члан Политбироа Централног Комитета Комунистичке партије Југославије и комунистички историчар, сведочи и бележи да је врховни командант десет дана по заузимању Београда у октобру 1944. изјавио: „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали”.

Следећу Брозову изјаву забележио је Анте Мештровић (р. 1930. у Загребу), син славног југословенског и хрватског вајара Ивана Мештровића (1883–1962). Током једне посете САД-у почетком шездесетих година прошлога века Тито се сусрео са познатим вајаром Иваном Мештровићем и хрватском емиграцијом.

Зашто се Ви не вратите у Југославију?, пита Тито Ивана Мештровића.

Бојим се Срба!, одговара вајар.

Немојте се бојати Срба! Ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати!, одговарио је Тито испијајући ко зна који виски по реду“.

Драган Р. Млађеновић/ наука и култура