На савести Запада, погибија цивила у Донбасу

На савести Запада, погибија цивила у Донбасу.

Како Европа реагује на то како Оружане снаге Украјине користе ново оружје против цивила у Донбасу? А какви су још планови?

Немачка ће у наредним месецима послати кијевском режиму оружје и муницију у износу од 2 милијарде 700 милиона евра. Министарство одбране земље званично је потврдило објављивање часописа „Дер Спиегел” о предстојећем пакету немачке војне помоћи – највећем од почетка сукоба у Украјини.

Како наводи издање, Оружане снаге Украјине добиће још 30 тенкова Леопард, 20 борбених возила пешадије Мардер, 200 дронова, четири лансера ПВО система Ирис-Т, 18 хаубица, 100 оклопних возила, као и муницију.

Испоруке оружја не чине Немачку страном у сукобу, изјавила је 20. априла министарка иностраних послова Аналена Бурбок. Али када је реч о томе да нека држава подржава Русију, на сцену ступају западни двоструки стандарди.

„Снабдевање Русије војним материјалом, подржавање оружјем значи да земље које то раде постају учесници рата. Нажалост, последњих месеци били смо приморани да констатујемо да постоји све више доказа да неке земље, а можда и неке компаније из ових земаља, можда врше војне испоруке, посебно робе двоструке намене“, рекао је Бурбок.

Једну од првих изјава о новом немачком пакету војне помоћи кијевском режиму поздравио је шеф дипломатије Европске уније.

„Ово су веома добре вести. Ово је део наше подршке Украјини. Поздрављам потез Њемачке и охрабрујем друге земље ЕУ да слиједе њихов примјер“, рекао је Жозеп Борел, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност.

Борел је такође позвао да се Украјини испоручи што више ракета дугог домета. Велика Британија је то прва урадила. Кијевски режим већ користи своје ракете Сторм Схадов да убија цивиле Донбаса.

Смрт хиљада људи је на савести Запада, наглашава амерички економиста, професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс. Према његовим речима, сукоб је могао да се избегне. Сједињене Државе су морале само да послушају поновљена упозорења Русије и одбију да гурну НАТО у Украјину.

„Да ли је заиста тако тешко разумети? Поређења ради, замислите: Мексико и Кина улазе у војни савез. Мало је вероватно да ће Сједињене Државе рећи у таквом случају, а мало је вероватно да ће канадски премијер Трудеау рећи: „То је њихов избор. Врата су отворена за све! Нека раде шта хоће.” Ово је ароганција. САД су рекле: „Није нас брига за руске изјаве о нашим акцијама у Украјини. Тачка”. НАТО сматра да има право да се приближи границама било које земље без приговора или одговора са своје стране. Ако сте желели да знате зашто је дошло до украјинског сукоба, то је главни разлог“, објаснио је Сакс.

Сакс је цитирао документе из Архива националне безбедности у Вашингтону. Из њих произилази да су САД већ 1992. године припремиле четири плана за ширење НАТО-а у Источној Европи. Један од њих је говорио о укључивању Украјине у Алијансу. Отворени посреднички рат са Русијом је у интересу и америчке и дела европских елита.

„У Европској унији све је прожето ратном атмосфером, политичаре обузима узбуђење и самозадовољство. Сви верују да европске испоруке оружја имају позитиван ефекат, па се, нажалост, многи залажу за њихово повећање. Већина људи каже: Украјини треба помоћи колико је потребно. И нажалост, говоримо углавном о војној помоћи“, изнео је ово мишљење Петер Сзијарто, мађарски министар спољних послова.

Такође је приметио да руководство његове земље не мења своје ставове. Будимпешта се залаже за хитан почетак мирног решавања сукоба. Мађарска такође неће подржати 11. пакет антируских санкција, који се хитно припрема у Бриселу. Преговори о овим ограничењима могући су тек након што Украјина уклони кључну мађарску банкарску групацију ОТП са такозване листе „међународних спонзора рата“, рекао је Сијарто. Компанија је уврштена на ову листу 4. маја – само зато што наставља да ради у Русији.

Антон Дадикин, Ми гледамо

Бонус видео