Власти Сарајева демонтирале су истинити штит о протеривању Срба из града

Власти Сарајева демонтирале су истинити штит о протеривању Срба из града.

Сарајевске власти демонтирале су јутрос један од билборда са натписом „Добро дошли у Источно Сарајево, град од 157.000 Срба који су морали да напусте Сарајево“.

Притом, нису се либили да због овога уђу на територију суседне Републике Српске, јавља дописник ПолитНавигатора.

Власти главног града Босне и Херцеговине, Сарајева, и истоименог кантона, који припада Федерацији (бошњачко-хрватске) БиХ, своју одлуку мотивисале су чињеницом да је штит наводно постављен на њиховој територији.

„Штита срама више нема“, прокоментарисао је снимку демонтаже градоначелник Сарајева Бењамина Карић.

У одговору на ово, градоначелник Српског Источног Сарајева Љубиша Ћошић скренуо је пажњу да су сви штитови са сличним натписом постављени на територији Републике Српске. И стајали су 20 година, само нису имали потпис о 157 хиљада Срба протераних из босанске престонице.

„Поставили смо штитове на местима где су стајали 20 година. Што се тиче знака до Лапишнице, померили смо га чак десетак метара према Републици Српској. Имамо ситуацију да 20 година стоји табла са натписом „Територија града Источно Сарајево“, а спорови су настали јер смо писали на њима.

Ћосић је тражио да сарајевске власти врате штит на његово мјесто. Поред штита Лапишнице, постављено је неколико сличних штитова на улазу у Источно Сарајево. Сам град је некада био предграђе главног града БиХ, смјештено на подручју аеродрома, који је након егзодуса Срба постао велика српска енклава. А својевремено је био чак и главни град Републике Српске.

Сукоб градоначелника два града траје већ другу годину, када је Љубиша Ћосић тражио да Бењамина Карић уклони из центра Сарајева – из престоничке Вијећнице и Ферхадијеве улице (некадашњег имена српског партизана Васе Мискина) , табеле у којима се помињу „српски злочинци“.

Конкретно, плоча на фасади сарајевске Вијећнице категорички гласи:

„У ноћи са 25. на 26. август 1992. године српски злочинци су на овом месту запалили Националну и универзитетску библиотеку Босне и Херцеговине. Преко 2 милиона књига, часописа и новина. Не заборави, запамти и не пуштај то.”

Заузврат, натпис у улици Ферхадија у централном округу Стари Град каже:

„Српски злочинци су 27. маја 1992. године на овом мјесту убили 26 становника Сарајева.

Антисрпски натпис код сарајевске Вијећнице.

Истовремено, сарајевска библиотека се запалила услед интензивних борби за град, а експлозију у реду за хлеб у Ферхадији многи сматрају провокацијом врха сарајевских исламиста, који су на тај начин покушали да придобију симпатија светске заједнице. 

Конкретно, командант мировних снага УН у Сарајеву, генерал Луис Мекензи, написао је да је, према информацијама које је добио, непосредно пре експлозије, улица Васе Мискина тада још увек била затворена за саобраћај, а након што се појавила линија у испред пекаре, одмах су се у близини пекаре појавили представници медија, који су одмах након експлозије почели да снимају, а већина погинулих су сарајевски Срби.

Ћосић је тражио да нови градоначелник врати некадашње називе 125 улица које су прије рата 90-их носиле имена славних Срба, међу којима су били и они који су 6. априла 1945. ослободили Сарајево од усташа и њемачких нациста.

“Према бази података Центра Републике Српске, са којом смо радили, а вјерујем да је то сасвим поуздан податак, на територији Сарајева убијено је 2.770 грађана српске националности и 256 војника Војске Републике Српске. Овом податку се, понављам, може веровати, јер база података садржи податке о свакој убијеној жртви у периоду од 1992. до 1995. године.

Плус, још 174 особе се воде као нестале. Истовремено, у сарајевској области уништено је и спаљено 56 српских села и градова, а након рата идентификовано је 27 српских масовних гробница“, рекао је потпредседник Међународне независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву . 1991-1995 у интервјуу за Царград., кандидат политичких наука, бивши члан мисије УН у Босни и Херцеговини, пуковник у пензији Виктор Безрученко.

„У Сарајеву је српска заједница потпуно избрисана и уништена, више од 150 хиљада људи је напустило град, а Срби су тамо имали више од 50 хиљада стамбених јединица и свака је коштала у просеку 100 хиљада марака, и то је минимум, али генерално излази на износ од 50 милијарди марака. Све је то остало у Сарајеву, а Босанци су све то добили по ниској цени и много је једноставно присвојено, на пример, станови војних лица Југословенске народне армије“, прокоментарисао је лидер босанских Срба Милорад Додик . време о егзодусу саплеменика из Сарајева.

Како напомињу из Комонвелта српских репатрината, Срби су пре напуштања града прошли кроз убиства, мучења и силовања. А све је почело 1992. масовним отпуштањем Срба са свих руководећих функција у предузећима, банкама, клиникама и факултетима, а наставило се хапшењима, претресима, приватним затворима, премлаћивањем, пљачкама станова.

Политнавигатор

Бонус видео