Парк бошњачком генералу у Санском Мосту узнемирио Србе

Парк бошњачком генералу у Санском Мосту узнемирио Србе.

Да је генерал Мехмед Алагић жив одговарао би за протеривање 110.000 Срба из општина Сански Мост, Петровац, Крупа, Кључ.

Градске власти Санског Моста – градића у Федерацији БиХ – започеле су у центру тог града поступак изградње споменика генералу Мехмеду Алагићу, а реч је, како тврде српска удружења, о бошњачком команданту који се доводи у везу са бројним злоделима почињеним у грађанском рату у БиХ.

„Генерал у чију част муслимани желе да праве парк, био је командант седмог корпуса муслиманске такозване армије БиХ, који је рођен у Санском Мосту. Они глорификују своје команданте, а занемарују злочине који су се под њиховом командом десили. Највећи део снага тог корпуса учествовао је у протеривању српског становништва са подручја Санског Моста, Кључа, Петровца и Крупе, те злочинима у Бугојну, Доњем Вакуфу и Травнику”, подсетио је за „Политику” Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Као још једна у низу прилично аутентичних илустрација какав однос у другом делу земље имају према жртвама других националности, можда може да се препозна и из тога што је споменик бошњачком генералу у Санском Мосту планиран на месту где су у Другом светском рату вешани Срби.

Иначе, тај део БиХ је етнички очишћен у минулом рату. И у Другом светском рату међу првима је био на удару нацистичких јединица НДХ. Само у оближњем Шушњару од следбеника усташког покрета скончало је 5.500 Срба.

Ђорђе Радановић подсећа да је Алагић преминуо 2003. и да је то једини разлог због којег му се не суди за злочине над Србима који су почињени у септембру и октобру 1995. године.

„Да је жив судило би му се за удружени злочиначки подухват као што се суди команданту 5. корпуса Атифу Дудаковићу и командном кадру који је 1995. учествовао у протеривању око 110.000 Срба са тог подручја. Тада је убијено око 300 Срба који су пали у руке Алагићевих и Дудаковићевих војника. У анексу седам Дејтонског споразума пише да ће се све локалне власти суздржати од подстицања на етничку и верску нетрпељивост и да ће стварати услове за повратак и останак људи. Срби из тог краја ФБиХ су ме обавестили о изградњи овог парка. Можете замислити каква је то порука за њих”, навео је Радановић.

Вест да ће један град у том ентитету добити парк у част генерала за ког се верује да на души има протеривање и убиства Срба из тог дела земље, долази у време хајке на српске студенткиње, које су преживеле линч у Сарајеву. Оне су присиљене да напусте тај град јер су објавиле фотографију Ратка Младића и дигле три прста. Једну од епизода селективног односа према историји и жртвама јавност је видела недавно и приликом скидања, па поновног постављања табли на улазу у Источном Сарајеву, које су засметале градоначелници тог града Бењамини Карић јер подсећају на протеривање Срба из Сарајева. Она с друге стране не проналази ништа проблематично у табли на сарајевској већници где се српски народ квалификује као злочиначки, док се на споменику на Казанима – месту где су деведесетих година прошлог века скончавали Срби, не наводи ни ко су жртве, ни ко су џелати.

Како се у том делу БиХ односе према ратним вођама, може да се закључи по приступу програмима при одржавању бројних меморијала. Потпуно другачије од праксе у Српској на меморијалима у вези са последњим ратом, градске власти Санског Моста приликом обележавања 20 година од смрти Мехмеда Алагића сваке године организују конкурс за литерарна и ликовна дела за основце на тему „Лик и дело Мехмеда Алагића”.

Младен Кременовић/Политика

Бонус видео