400 година се ‘скривала’ испод друге фреске: Све што треба да знате о Белом Анђелу из Милешеве
Бели анђео
Смештен на реци Милешевици у Пријепољу, бео као пахуља у децембарској ноћи, манастир Милешева представља једно од најзначајнијих дела архитектуре у средњовековној Србији. Ова задужбина краља Стефана Владислава је изграђена током прве половине 13. века у рашком стилу.
Интересантно је да је – поред тога што је сахрањен – ктитор и краљ Стефан Владислав, у једном тренутку дозидао спољашњу припрату и у њу положио кости свог стрица Светог Саве. Он је овде почивао све до 1594. године, када су Турци решили да их однесу на Врачар и тамо спале. Међутим, детаљ или чињеница по ком се овај манастир истиче највише јесте једна од његових фресака, по имену “Бели анђео”.
Четиристо година скривена
Рад непознатог аутора припада делу композиције “Мироснице на Христовом гробу” у цркви Вазнесења Христовог. Поред тога што је једна од најпознатијих у Србији, она се сврстава и у ред највећих остварења европског сликарства позног средњег века – са архангелом Гаврилом раширених крила, док седи обучен у белом хитону на великом камену и женама прстом показује ка Христовом гробу тј. месту васкрснућа.
Kако је овде представљен као гласник Христовог васкресња у које верују хришћански верници, фреска је постала синоним за наду, спасење и чуда уопште. Оно што је такође необично, а везано за ову фреску јесте да је Бели анђео насликан тако да посетиоце из било ког угла гледа директно у очи.
Мало позната чињеница је и да је она од 16. па све до 20. века била скривена од очију, тако што је преко ње насликана друга фреска. Бели анђео је своје лице показао приликом рестаурације манастира и од тада не престаје да интригира јавност својим складом који асоцира на мир и разумевање. С тим у вези је 1963. године постао део кадрова који је обележио први сателитски пренос сигнала Телстар између Европе и Америке.
Али и да је енглески археолог и новинар сер Артур Еванс крајем 19. века тврдио како ништа што су ренесансни мајстори створили не може да се пореди са лепотом Белог Анђела из Милешеве. Док је француска историчарка Тања Велманс, век касније, тврдила да је ренесансна уметност почела да се развија у Милешеви.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
