Ко би могао да буде Путин после Путина

Председнику Владимипу Путину запад одавно тражи наследника.

Према руском протоколу за ситуације када је председник из било којих разлога онемогућен да обавља своју дужност, аутоматски га замењује премијер а то је тренутно Михаил Мишустин. Он је нестраначка личност, економиста по струци, порески стручњак… И по претензијама није виђен за тако евентуалану одговорну функцију шефа државе, осим да у прелазном периоду одржи државу док се не пронађе наследник. А одавно Путину наследника траже. Нарочито то чине западни медији.

Тако је кратко договарање пред крај параде у Москви између Путина и једног младог човека из његовог окружења покренуло лавину спекулација да је баш та, до тог момента мистериозна личност, онај кога је Путин одредио за свог наследника. Брзо је откривено да се са својим шефом нешто упадљиво пријатељски разговарао Дмитриј Коваљо), члан председничке администрације. Немајући друге чињенице којима би поткрепио ово нагађање, британски таблоид “Дејли стар” наводи да је Коваљов, као и Путин, велики љубитељ хокеја на леду и да је то можда био фактор њиховог зближавања.

Кад је реч о хокеју, када је Путин пропустио да заигра у ревијалној утакмици ветерана која му је у календару била од 2012, то је такође распламсало спекулације о његовом здрављу – и о могућем наследнику. Дмитриј Коваљов се после параде вратио у анонимност у којој је пре тога био, али су гласине о томе ко би могао да буде Путин после Путина настављене, при чему је у првом плану није премијер Мишустин, Путин је председник од 2000, а после уставних измена има право на још два шестогодишња мандата кад му 2024. истекне садашњи.

Тражи млађег лидера

О могућем свом наследнику Путин је говорио у интервјуу за америчку мрежу Ен-Би-Си, када је, констатујући да су његов живот и његова судбина везани за Русију, и да је њено јачање његова животна мисија, поменуо да „активно трага за следећом генерацијом руских лидера“. По њему, онај или она ко ће доћи после њега могу да буду и критични према ономе што он ради, али морају да имају “конструктивне погледе”, да буду “посвећени земљи и спремни да јој служе цео живот”.

Ток тог подухвата не иде онако како је планирано, што је појачало спекулације да је Путин можда упао у такозвану замку – да су му сарадници уместо објективног предочавања стварности говорили само оно што је желео да чује – или да је његово здравствено стање утицало и на његове одлуке. Медијска кампања о тој теми је веома јака па је амерички таблоид „Њујорк пост” објавио да Путин има карцином штитасте жлезде, као и да се лечи и једном методом алтернативне медицине која се практикује у Сибиру. Реч је о терапији крвљу из корена рогова младих јелена.

Други пак, тврде, у својеврсној медијској трци ко ће пре доћи до неке ексклузиве о Путиновом здрављу, па је такмо искочио онлајн „Њу лајнс магазин“, чија је вашингтонска редакција дошла у посед тонског снимка у којем један неименовани “руски олигарх близак Кремљу“ износи да Путин болује од рака крви.

И тако, нагађање до нагађања, из “поузданих” или “непознатих извора, али свет се бави Путином и питањем шта И ко после њега.

Умешао се и искористио прилику да овим поводом скрене пажњу и Кристофер Стил, бивши британски обавештајац који је између 2006. и 2009. водио руски сектор у МИ6 – онај исти Стил који је 2016. сачинио досије о наводним московским баханалијама Доналда Трампа – изјавом да су му његови руски извори потврдили да је Путин “озбиљно болестан“.

Разуме се и да Кирило Буданов, шеф обавештајне службе украјинске војске, који је у интервјуу за “Скај њуз“ такође рекао да руски председник има поодмакли канцер и да је намера у Кремљу да се он замени „већ у току“. Подразумева се да је веродостојност ове информације упитна, с обзиром И ко извор И какав му је циљ.

Шта се баби снило

Из Москве се, наравно, све гласине и нагађања демантују. Дмитриј Песков, портпатрол Кремља  више пута се оглашавао поручивши да је председниково здравље “изврсно“ и да се не суочава ни са једном болешћу која је опаснија од обичне прехладе.

Бројни И све чешћи извештаји о напетој ситуацији у Кремљу преплављују светске медије. Већ дуго се чују гласине о великом расколу међу ужим кругом лидера Русије Владимира Путина, али сада се по први пут чују имена његових потенцијалних наследника. Дмитриј Патрушев и Сергеј Киријенко кључна су имена када је реч о евентуалном наследнику Путина.  Раније се спекулисало да је први на листи за Путиновог наследника бивши председник Дмитриј Медведев, али он некако није ни у оптицају. Највише се „кладе” на Дмитрија Патрушева, сина Николаја Патрушева, актуелног секретара Савета безбедности Русије. Поред тога, старији Патрушев је Путинов 30-годишњи савезник ког је упознао за време службе у КГБ-у.

Кандидати су само кандидати

Сергеј Киријенко је исто “кандидат”, он је тренутно заменик шефа кабинета Владимира Путина, а већ деценијама обавља разне функције у Кремљу. Премијер Русије био је 1998. године у време владавине Бориса Јељцина. Киријенка многи сматрају архитектом политике анексије украјинских територија, који не би имао ништа против да у неком тренутку има и улогу владара, не само саветника.

Вођа паравојне формације „Вагнер” Јервгениј Пригожин био је у “игри” али после афере и покушаја пуча, он је практично отписан.

Запад се с разлогом интересује ко би то могао да буде кандидат за Путиновог наследника?

Александер Милер, члан немачког савезног парламента рекао је да се његова земља „плаши“ ко би могао да замени руског председника Владимира Путина, пренео је „Њузвик”.

„Плашимо се онога што долази после Путина. Ако Путин изненада изгуби власт они који долазе после њега не би били ништа бољи“, наводи он.

Милер је навео и неколико Путинових могућих наследника – већ споменуте али је придодао и начелника Генералштаба Руске Федерације Валерија Герасимова. „Сви они су гори о Путина“, сматра Милер.

Уз све ове рачунице И рачуне без крчмара, подсетимо се Путинових речи да “он активно трага за следећом генерацијом руских лидера”.  То је једино шта је сигурно, у целокупној сторији о „Путину” после Путина.

Озрен Милановић / Политика

БОНУС ВИДЕО: