Нова сазнања о катаклизми која је задесила Помпеју

Нова сазнања о катаклизми која је задесила Помпеју.

Након 2.000 година од ерупције Везува који је потпуно затрпао антички град Помпеју 79. године нове ере, научници су делимично успели да открију који су узроци ове катастрофе. Недавно истраживање је довело до тога да се реконструишу догађаји који су претходили ерупцији, начин на који је магма изазвала ерупцију и деформисала тло врло широког подручја, о чему сведоче бројни историјски документи и геолошки подаци. Ову студију је спровела група истраживача са Националног института за геофизику и вулканологију, у сарадњи са Универзитетом „Федерико Други“ у Напуљу и Универзитетом из региона Молизе, а свакодневно се ради на археолошком налазишту који све чешће износи на површину нова открића.

Древни римски град Помпеја основан око деветог века пре нове ере, једно је од најпознатијих археолошких налазишта на свету. Уништен у вулканској ерупцији 79. године нове ере, оно што данас откривају ископавања на овом налазишту показује да се радило о добро организованом друштву и са урбанистичке тачке гледишта.

По последњим проценама у овом граду је живело око 20.000 људи. Више од трећине града тек треба да буде откривено али нова ископавања су нам показала како су изгледале куће у Виа ди Нола, једној од главних артерија града а нове фреске изнеле су и нова сведочења о породичном и друштвеном животу становника овог града.

Налазимо се у атријуму куће која је до пола ископана још пре 100 година, а ми сада настављамо са ископавањима, не би ли побољшали услове очувања у овом сектору 10 и током ових радова смо открили фреску која приказује колико је у то време примање гостију захтевало извесну пажњу и посвећеност презентацији хране те нуђење дарова гостима.

„Видимо воће, фокаћу, чашу вина, и ова слика је посебна, јер оно што видимо претпостављамо да је била једна врста фокаће, на њој су зачини, а около имам нар, урме, затим орахе и другу храну, дакле слика која данашњем модерном посматрачу одмах указује на пицу, јер смо у зони Напуља, но није тако иако би могло да се ради о далеком претходнику пице. Дакле видимо једноставну храну али на сребрном послужавнику као и вино у сребрној чаши али и боја има своју цену и вредност а о овим тзв. даровима за госте који се називају Ксенија налазимо сведочења и у поезијама из тог времена“, рекао је Габријел Зухтриегел, директор Археолошког парка Помпеја.

Археолози су пронашли и скелете три жртве преплављене ерупцијом Везува. Стручњаци не искључују да су током ерупције склониште потражили у пекари која се налазила уз кућу у којој је фреска пронађена. Та кућа донекле подсећа на сложенија и развијенија насеља која ће се појавити вековима касније, посебно на салаше, сложеније облике домаћих и друштвених организација.

„Овде имамо две жене и једно дете, вероватно је на њих пао кров. Помпеја причају ужасну причу о људским судбинама, не о самим грађевинама и кућама, фрескама и предметима већ баш о људима. Ми смо започели реконструкцију да би сви могли да се сећају тих људи и њихове историје. Помпеја је сведочење о животу људи у римском добу“. наводи археолошкиња Александра Русо.

Пре неколико седмица Помпеју је посетио и глумац Расел Кроу, велики заљубљеник у Италију, а бубњар групе „Пинк флојд“, Ник Мејсон, је након 52 године поново стигао у Помпеју после легендарног концерта из 1971. године које је забележио режисер Адријан Мабен филмом Live At Pompeii.

Директор археолошког парка му је уручио диплому почасног грађанина. Помпеју је прошле године посетило три милиона туриста утростручујући на тај начин бројеве у односу на 2021. док је ова година до сада довела до повећања броја туриста за 127 одсто у односу на претходну.

Од шестог августа ће италијанске брзе железнице увести директну линију Рим-Помпеја која ће сваке Недеље превозити туристе желећи да их на тај начин охрабре да оставе аутомобил и брже и комотније дођу до Помпеје.

Сања Николић/РТС

Бонус видео