СВЕТИ АХИЛИЈЕ МОРАВСКИ (СРПСКИ)

СВЕТИ АХИЛИЈЕ МОРАВСКИ (СРПСКИ)

Писали смо о Фанариотској окупацији СПЦ (1766-1831) и расрбљавању Српских Светитеља. Као и о преправци српских имена у фрескопису на грчки (док су Бугари тај принцип преписали на надгробне споменике, након српског ослобађања Једрена). Овога пута бавићемо се расбрљавањем највећег светитеља Мораве и једним од највећих српских светитеља пред светосавског циклуса, а и целог православља, Св. Ахилија Моравског, преименованог у Лариски (Лариса је такође у српској области Тесалији) где је еписковао до доласка у Моравице и његовог страдања.

Након фанариотске окупације СПЦ, о Ахилија и његове св. мошти у фабрикованим документима отимали сви околни народи, а и преко Јадрана. Самуило га је носио у Преспу, Фанариоте су га наводно однели у Ларису током окупације, Бугари преносе да је Ахилије код њих. Тако су настале и приче да су га у Моравице по једној варијанти донеле „грчке избеглице“, а по другој откупљен је у доба куге. Наравно, суседи не наводе ниједан релевантан доказ у корист својих тврдњи, као ни где се упокојио Св. Ахилије и где је погребен, а о моштима још мање. Исте доказе не пружа ни Црква Православна, у којој не постоји ниједан документ о преносу моштију Св. Ахилија. Знамо да би био дубоко утврђен празником преноса моштију уписаним у календар.

Манастир Св.Пантелејмона,Горње Нерези-Грчка

Хиландарски спис – Никодимова служба Св. Ахилију даје јасан одговор на сва горе наведена питања: ДОК СЕ ВРАЋАО, НА ПУТУ ГА УБИШЕ ЗЛОТВОРИ, НА МЕСТУ ЗВАНОМ МОРАВИЦА, ШТО СЕ ПРЕВОДИ ИЗОБИЛНИ ПАШЊАК. ГДЕ И ЧАСНЕ МОШТИ ЊЕГОВЕ ПОЛОЖЕНЕ БИШЕ, И ДОБРОМИРИСНИМ МИРОМ ДО ДАНАС ИСТАЧУ, ДАЈУЋИ ОБИЛНЕ ДАРЕ ИСЦЕЉЕЊА У СЛАВУ ХРИСТА БОГА, КОЈИ ПРОСЛАВЉА СВОЈЕ СВЕТЕ. До времена Никодимовог преписа (XIV век) мошти су очигледно биле у Ариљу, а вероватно и после, врло могуће да су и данас, скривене у налету освајача. О страдању Св. Ахилија сведочи и његов култ, који је најјачи у Моравицама, где је и пострадао. А култ Св. Ахилија био је распрострањен у свим српским земљама, широм Балкана. У српском средњевековном фрескопису такође, веома је заступљен лик св. свештеномученика Ахилија Моравског. Додатак Моравски још сведочи овчарско кабларски манaстир Сретење где је записан на фресци. И са сигурношћу се може тврдити да је један од најосликанијих Српских Светитеља средњега века. Посматрајући фрескопис, додатак Лариски се појављује тек у XVII веку. Поред Никодимове службе из XIV века, у прилог страдања Св. Ахилија у Моравицама (Ариљу), говори нам и део „Правила Св. Ахилија“ које је чувано, у некадашњој преписивачкој школи манастира Св. Ахилија, овчарско-кабларском манастиру Благовештење до XX века. Ахилије је заштитник Свете Земље Моравице, којем су на њеној територији посвећени многи Храмови. Од њих су данас преостала су само два Храма: Централни Храм – древни манастир Св. Ахилија у Моравицама и храм из XII века, на јужним границама Земље Моравице, у селу Милићи, на планини Радочело, дао вечно сведоче Највећег Светитеља Мораве, Ахилија Моравског и једног од највећих светитеља Православља, једног од три највећа јунака Првог Васељенског Сабора, где се највише истакоше Св. Никола, запамћен по шамару Арију, Св. Спиридон Тримифунстки који вером произведе чудо – из црепа изазва ватру. Св. Ахилије Моравски учини да из камена потече јелеј за потврду вере и посрамљење јеретика.

Фанариотском окупацијом и крађом српских светитеља, Ахилије је престао да буде Моравски (Српски). Остаје само Лариски, по месту где је еписковао, највероватније пре доласка у Мораву, где је пострадао од присталица јеретика Навата Трапезунскога. Пострадао је у Римско доба, 330. године, међу Трибалима, који себе на свом језику Србима зову, у месту Морава на реци Моравици. Фанариоте су уништили и уништавају његов култ, а њега своде на минорног светитеља, локалног карактера. Променивши његово житије, фанариоте су довеле и до тога да његов лик нестаје у иконопису, да га нема у понуди и продаји, изузев Ларисе и Моравица, где је његов култ остао да постоји. Посебно у Моравицама. А некадашња учесталост видљива до данас кроз фрескопис, где је најосликанији српски светитељ у доба Немањића. Ахилијев култ је био веома јак и распрострањен у свим српским земљама на Хелму, па и данас све средњевековне цркве и манастири сведоче славу Св. Свештеномученика Ахилија Моравског његовим фрескама у њима. Са култом нестало је све што са њим иде: песме у славу светитеља, молитве које се упућују њему и за које све духовне болести. Измишљено је његово мирно упокојење у Лариси, некаконским одузимањем мученичког венца.

Зашто је Ахилије срозан у слави Православља? Од једног од највећих Светитеља Православља до минорног светитеља, локалног карактера? Одговор расудите сами из прилога који остављамо. Срби не смеју да постоје у III-IV веку, барем нас тако у школама уче, као и званична наука. Док само име и живот Св. свештеномученика Ахилија Моравског, говоре насупрот те науке. И руше Лажну Догму о досељавању Срба на Балкан у VI веку и потврђују Српску аутохтоност у Православљу од настанка Хришћанства. Тако је са историјске и православне сцене, на дуго времена, нестао Св. Ахилије Моравски ..само због тог Моравски! (Српски).

Молитвама Св. Свештеномученика Ахилија Моравског, Господе Исусе Христе помилуј нас. Амин.

На Св. Великомученицу Христину
Лета Господњег 7531-ог

Сабор Моравског ученог друштва
Братсво Св. Ахилија

БОНУС ВИДЕО: