Посета папе Франциска тзв. Косову је лоша вест

Информативна служба Ватикана је 4. августа 2023. издала саопштење у коме пише да је папа Француско најавио да неће ићи у посете великим државама, јер прво жели да заврши са посетама малим земљама. У том контексту је најављено да поглавар римокатоличке цркве планира да посети Албанију и тзв. Косово. У изјави за шпански портал Вида нуева, папа је рекао да поред Албаније “планира да посети Косово, мада то још увек није дефинисано”! Подсећамо да му је премијер тзв. Косова Аљбин Курти 22. јуна 2023. током последњег сусрета упутио позив да посети његову земљу.

Ова вест је изазвала утолико већу пажњу, уколико се узме у обзир чињеница да Света столица није признала тзв. независност јужне српске покрајине.

Међутим, захваљујући Викиликсу, поверљива депеша бр. 0971 која је 30. априла 2008. године послата из америчке амбасаде у Ватикану, преноси да је монсињор Мигел Маури дословце рекао америчким званичницима да је “Света столица ‘de facto’ признала независност Косова, али да то није формализовала због наставка екуменског дијалога са СПЦ”.

Маури је истакао да је “Света столица прва јавно коментарисала да је независност Косова ствар која се више не може оспоравати”, и то 18. фебруара 2008. године, само дан након што је тзв. Косово прогласило независност. Маури је подсетио да се папа срео са председником Косова Фатмиром Сејдијуом, и наводи да су католички клирици на Косову поздравили независност “бивше” српске покрајине.

Такође, у живом сећању нам је и чињеница да је Ватикан имао значајну улогу у разбијању Југославије, јер је међу првима признао унилатералне сецесије бивших југословенских република.

Димна завеса

С обзиром да аналогија у логици представља извођење закључака на основу једног догађаја другим, у сећању ми је остао разговор из априла 2019. у Кабинету тадашњег београдског надбискупа римокатоличке цркве Станислава Хочевара који ми је рекао да ускоро треба да иде на краћи пут у Македонију, с обзиром да папа долази у посету тој земљи и то после дводневне посете Бугарској. Прокоментарисао сам да за мене та информација представља изненађење, с обзиром да у обе земље има мање од једног процента становника римокатоличке вероисповести.

Међутим, израз лица мог саговорника је говорио да иза ове посете стоје неки веома важни и велики догађаји, које сам могао да уочим, имајући у виду да сам имао привилегију да у респектабилним едукативним институцијама присуствујем веома озбиљним предавањима на тему “Говор тела у пословној и дипломатској комуникацији”!

Потоњи след догађаја нам је показао да је посета Бугарској била само “димна завеса”, док је главни и основни циљ представљала једнодневна посета Скопљу јер је МПЦ већ тада била у плану да добије потпуну аутокофалност. Очигледно да је одлука донета на линији ЦИА-Стејт Департмент-Ватикан-Цариградска патријаршија!

Потврду свега смо добили када се папа вратио у Рим, и када је новинска агенција Бета пренела да Бугарска православна црква није ни желела да учествује у званичном католичко-православном дијалогу, док је њен Свети синод издао саопштење у коме се каже да православни свештеници неће учествовати у било каквим заједничким службама или молитвама са папом. Истине ради, папа се састао са поглаваром Бугарске православне цркве г. Неофитом, и у пратњи члана синода само протоколарно ушао у православну цркву у којој није одржана заједничка молитва.

Проширење поља надлежности

Када је реч о давању аутокефалности тзв. Македонској цркви, сву дволичност и недоследност Свете столице можемо видети на следећим примерима. Када је по налогу и уз пуну подршку комунистичког режима ФНРЈ “Иницијативни одбор” сазвао Македонски црквено-народни сабор 4. марта 1945. у Скопљу, коме је поред 300 делегата из целе Македоније, представника власти са председником АСНОМ-а Методијем Антоновим Чентом на челу, у име Римокатоличке цркве присуствовао и Алојз Турк, потоњи надбискуп београдски?

Исто тако, лист “Осерваторе Романо” бр. 117 од 23. маја 1970. је на првој страни донео фотографију и вест да је папа примио у приватну аудијенцију делегацију Социјалистичке Републике Македоније, коју су предводили архиепископ Доситеј, Ванко Апостоловски, председник Скупштине Републике Македоније и Вјекослав Цврља, изасланик Југославије при Светој столици, који је био иницијатор ове посете.

Све је то знао и београдски Надбискуп Станислав Хочевар када смо априла 2019. разговарали у његовом кабинету. Нажалост, моје познавање говора тела се показало тачним, осим, што нисам могао прецизно да детектујем да је Света столица већ тада ушла у завршне припреме давања аутокефалности МПЦ-ОА.

Касније су се из незваничних извора чули гласови како македонске епархије али и Албанска православна црква из Тиране имају амбицију да прошире поље своје надлежности (јурисдикције) чак и на простор суседног Косова и Метохије. Тиме би СПЦ и српски народ изгубили целокупно духовно и културно наслеђе.

Претпоставља се да би у том случају, јереси-патријарх Вартоломеј Први прогласио јурисдикцију над територијом целокупне новоформиране Охридске архиепископије, пошто Цариградска патријаршија као и остале Хеленофилске православне цркве не прихватају одредницу МПЦ.

Нови термин

Такав сценарио се потпуно уклапа у данашњи тренутак, с обзиром да је већ неко време Цариградски патријарх престао да употребљава израз Српска православна црква и заменио га са “Православна црква Србије”, чиме недвосмислено обелодањује своје амбиције о проширењу поља јурисдикције Цариградске патријаршије, док би СПЦ имала јурисдикцију само у оквиру државно признатих граница Републике Србије.

У том светлу треба посматрати и евентуалну посету папе “Косову”, и стално имати на уму да се поглавар римокатоличке цркве одлучио да посети територију на којој живи мање од 15.000 верника римокатоличке вероисповести? Када је реч о посети Албанији, највероватније да она има улогу “димне завесе”, баш као што је била и посета Бугарској у претходном примеру.

Диогенис Валаванидис / РТ

БОНУС ВИДЕО: