Србија међу првим земљама које развијају вештачку интелигенцију

Добро је што имамо амбицију да системе вештачке интелигенције какви већ постоје инкорпорирамо у друштво. Имамо квалитетан кадар, а сада и стратегију која управ тај сегмент стваља у фокус државе, што би требало да омогући њихово ангажовање у нашим компанијама и институтима.

То за Спутњик каже професор Факултета организационих наука (ФОН), др Милош Јовановић, са катедре за организацију пословних система поводом најава о томе да ће у у Србији у центру пажње убудуће бити неколико области из ИТ сектора, односно вештачке интелигенције (АИ).

Амбицозна стратегија

Премијерка Ана Брнабић је саопштила да је пре месец дана већ издата прва дозвола за трећи степен аутономне вожње, односно за возило којим ће управљати вештачка интелигенција у присуству возача.

Ту је такође изградња кампуса БИО4 у коме ће радити 5000 научника, студената и професора и наставак изградње научно-технолочких паркова у Нишу, Чачку и Крушевцу. У Крагујевцу који има дата центар, најбезбеднији на свету, почеће изградња иновационог дистрикта, а за потребе развоја вештачке интелигенције Србија ће купити још један суперкомпјутер, 10 пута јачи од оног који већ имамо, навела је Брнабићева.
Стручњак за вештачку интелигенцију, Јовановић каже да је она можда не тако видљиво, али већ присутна у нашој свакодневици, да је та аутоматизација већ заменила човека у појединим областима. Тако она служи да на основу великог броја података, на пример, селектује ко је ризичан за добијање кредита, или селектује кандидате погодне за неки посао, или код лечења помаже лекару у успостављању дијагнозе, али и метеоролозима код временске прогнозе.

Србија има квалитет

Он истиче да на нашим факултетима заиста имамо доста програма који укључују прављење таквих система и у областима финансија, машинства, електротехнике, пословања…

„Србија ту стварно има неке своје квалитете, пре свега у људима. Ми на ИТ пољу, а и у том подскупу ИТ-а који се зове вештачка интелигенција има квалитетан кадар. Посебно високим образовањем избацује људе који су способни да развијају такве системе. Проблем је, међутим, што у Србији нема пуно места, односно фирми у којим такав људски капитал може да се искористи и зато врло често сви ти људи раде за иностране фирме правећи такве системе њима“, напомиње наш саговорник.

Тиме, каже, доказујемо нашу компетентност на тржишту рада, поготово што је реч о фирмама које јако добро послују и тешко им је парирати.

Када би се нашао начин да се тај кадар ангажује у таквим институцијама али српским, онда би било више користи за нас, па, како сматра, институти који постоје или тек треба да се формирају би свакако били ветар у леђа томе.

Има ли пилота у аутомобилу

Он истиче да се цело то поље вештачке интелигенције брзо развија. На питање колико смо заиста близу тога од те прве издате дозволе за аутономно возило о чему је говорила премијерка Ана Брнабић то нађе и ширу примену, он каже да се до пре 10 година веровало да то технички није изводљиво, да је јако комплексан проблем. А за то је било разлога, јер има доста фактора који утичу на то да би машина могла сама да вози, од непредвидивог понашања људи у саобраћају, ситуацијама које никада не могу бити прецизно предвиђене, до необележених путева.
Ствари су се, развојем вештачке интелигенције, у међувремену промениле и први системи аутономне вожње су већ развијени, указује Јовановић, истичући да у томе предњачи компанија „Тесла“.

„Та возила већ постоје и та дозвола која је издата је дозвола за неки од тих аутомобила који има ту могућност. Верујем да се ради о „Тесли“, јер је та компанија до сада највише догурала са тим. Ви када сад купите „Теслу“ који кошта 40-50 хиљада долара, он има систем који сам може да вози. Ти системи су уграђени у атомобилима које људи користе“, истиче професор ФОН-а.

Пионирски подухват

Он, међутим, указује на проблем што то, иако је технолошки омогућено није довољно истестирано, па зато сматра да је наше издавање прве дозволе за возило без возача, пре месец дана, можда мало преурањено. Свакако је пионирски подухват, па ћемо видети, додаје наш саговорник.

„Када је дозвола издата издата је за нешто што је технолошки изводљиво. Ту сада постоје нивои аутиматизације и тај трећи ниво држи вас на траци, води вас и управља возилом. Али возач мора бити ту јер када АИ дође у ситуацију када не зна да се снађе она каже човеку-преузми контролу, ја не могу даље“, сликовито објашњава наш саговорник.

Он, међутим, сматра да за четврти и пети ниво као друштво још нисмо спремни, вероватно још више од деценије.
„Потпуна аутоматузација подразумева и неке друштвене категорије, попут одговорности, на пример. Шта ако се деси нека несрећа, ко је одговоран ако није било возача. Да ли онај ко је правио софтвер, ко је правио аутомобил, онај ко је купио ауто па му верује, или неко четврти који је дозволио да се тако нешто вози“, указује Јовановић.

Лепо и за похвалу

Пошто је одговорност увек везана за људе тешко је увести потпуну аутиоматизацију и то по његовом мишљењу, неће бити разрешено барем у наредних 15 – 20 година.

„Лепо је што ми препознајемо да те технологије које већ постоје треба да се инкорпорирајку у друштво, чак иако можда нисмо превише спремни и да имамо тај приступ да смо ту водећи. То јесте похвално, пре него да будемо последњи који ће их уводити“, каже стручњак за вештачку интелигенцију, али и сматра да не треба пребрзо хрлити.

Потребне и паре

На питање имамо ли ми довољно научника и стручних људи који ће радити у тим институтима и технолошким парковим, а с обзиром на то да ће само БИО4 „усисати“ 5.000 таквих, он каже да тренутно мањка тај кадар у индустрији, да се фирме боре да га нађу, а у истраживањима их је још мање.

„У принципу, ми имамо људе који би могли тиме да се баве на тим позицијама које се отварају, питање је да ли смо довољно конкурентни јер су они на тржишту потребни и виђени као вредан ресурс свима у свету, а радом на даљину је сада лако да наши људи буду ангажовани. Ту је највећи изазов како их ангажовати да раде у нашем институту пре него у страним компанијама“, каже он.

Ту би се могло рачунати на преквалификацију људи из машинског инжењерства и других техничких наука који би могли да се баве истраживањем у области АИ, а можда би могли да рачунамо и на неке који се тиме баве у иностранству. Али, како истиче, све зависи од новца, јер је ту реч о јако компетентном тржишту.Сада постоји та стратегија владе која је означена као приротет, па ћемо видети, каже Јовановић.

Мира Канкраш Тркља / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: