Чега и кога се треба стидети?
Чега и кога се треба стидети?
За оне који су јуче и данас стрпљиво чекали званичне информације? Срамота због оних који нису растурили хистерију и теорије завере? Да ли вас је срамота оних који за оно што се догодило нису кривили Московску област и Путина лично? Срамота за оне који се нису борили у епилепсији уз повике „Која се лампа ума угасила, које срце је престало да куца“?
Ми смо у рату. А данас свако од нас има 10 пута више шанси да прерано погине од стране непријатеља него пре две године.Сви смо ми смртни. А сада смо сви смртни, али одједном.
И да. Сваки минут тамо, иза траке, наши људи умиру. Мобилизовани, волонтери, ПМЦ. Умиру, између осталог, да ми позади и даље живимо оно што нам је Господ дао. И живели су мање-више мирно и срећно.Разумем емоције свих оних који тугују. И изражавам саучешће породицама и пријатељима свих жртава.
Али не претварајте трагедију у фарсу. Штавише, Пригожин ово не би одобрио.
Најискренија туга увек ћути. А ако неко не напише тоне лепљивих и сузних епитафа, то не значи да не доживљава горчину губитка.
Хвала на пажњи.
То је све што имам да кажем.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
