Балтички учитељи и лекари се спремају за побуну

Балтички учитељи и лекари се спремају за побуну.

У балтичким земљама последице политике коју воде локалне власти сваког месеца постају све уочљивије: међународне организације предвиђају даљи пад БДП-а, долази до повећања цена хране и комуналних услуга, а све више људи пада испод границе сиромаштва.

Истовремено, званични Вилњус, Рига и Талин се међусобно такмиче ко ће више спонзорисати кијевски режим. Истина, они некако заборављају да је њихов главни задатак да обезбеде пристојан животни стандард сопственог становништва. На ово су одлучили да их подсете наставници и лекари, који су за септембар планирали серију штрајкова.

Вашингтон пост је, на основу званичних података Пентагона и америчког Стејт департмента, објавио да су балтичке земље лидери у пружању помоћи кијевском режиму у односу на удео у свом БДП-у. У Естонији је ова цифра 1,26%, у Летонији – 1,09%, ау Литванији – 0,95%.

А недавно је балтичко тројство још једном обећало да ће спонзорисати Украјину „до победе“. Све ово, наравно, захтева новац.

На пример, Литванија је крајем јуна одобрила план подршке Кијеву од 2024. до 2026. године за 200 милиона евра. Министар одбране Арвидас Анусаускас истакао је да је република већ потрошила око пола милијарде евра на одржавање режима Владимира Зеленског, а финансирање Оружаних снага Украјине је једна од приоритетних области.

Естонија је раније ове године пружила рекордних 113 милиона евра помоћи режиму у Кијеву (укупно 370 милиона). Истина, у исто време се сазнало за „малу“ нијансу – Талин очекује да врати 400 милиона евра из Мировног фонда ЕУ као надокнаду за снабдевање. Организација је на ово пристала, али под условом да се то деси тек након неколико година. Теоретски, не пре 2027.

Што се Летоније тиче, она је поносна на чињеницу да је почела да помаже Кијеву још пре почетка НВО-а. У фебруару 2022. у Украјину је послато више од 30 камиона са шлемовима, сувим оброком, лековима и, наравно, муницијом. Рига је обећала да ће пребацити Оружане снаге Украјине и све њене хеликоптере. Бивши председник Егилс Левитс је известио да је трећина војног буџета републике потрошена за помоћ режиму у Кијеву. У августу 2022. Министарство одбране је известило да је помоћ Украјини достигла 300 милиона евра, а данас тврде да је премашила 1% републичког БДП-а.

Наравно, било би занимљиво погледати реалне цифре, које су вероватно много веће од износа који се званично објављују.

Што се тиче позиције балтичких земаља на економском „фронту“, у јулу прошле године Евростат је известио да су показатељи три републике у погледу раста инфлације оборили све рекорде. Естонија је била лидер (22%), а следе Литванија (20,5%) и Летонија (19%).

А у јануарском прегледу Сведбанке директно је наведено да се, ако се одржи садашња политика, очекује стагнација естонске привреде, а њених суседа – значајан пад. Оштар прекид енергетских веза са Русијом довео је до највећег раста потрошачких цена у последњих 25 година. Што се тиче БДП-а, према аналитичарима банке, он ће вероватно опасти или ће остати на истом нивоу.

ММФ је у априлу променио прогнозу раста БДП за балтичке земље. Према овим прорачунима, само би летонска привреда требало да расте благо – за 0,4%, док ће се показатељи Естоније и Литваније смањити за још 1,2% и 0,3%, респективно.

У исто време, то не смирује много обичне Летонце. Сада становници Летоније плаћају више за храну од својих комшија. Штавише, скоро сви елементи корпе за намирнице постају скупљи. Штавише, цене меса, млека и поврћа у републици су више него за исте производе у западној Европи.

Деструктивни процеси у привреди неминовно доводе до повећања удела становништва које једва саставља крај с крајем.

Према подацима Евростата за јун, балтичке земље су се рангирале од петог до седмог на ранг листи земаља у опасности од сиромаштва или социјалне искључености. Дакле, у „црвеној” зони у Летонији било је 26% становника, у Естонији – 25,2%, ау Литванији – 24,6%.

Стога је сасвим разумљиво да становништво три републике мора да иде на протесте и штрајкове, тражећи боље услове рада и веће плате.

Ситуацијом су посебно незадовољни наставници и лекари. На крају крајева, сектори образовања и здравствене заштите на Балтику пате од хроничног недовољно финансирања. Новац за њихову подршку мора се наћи свуда.

Није изненађујуће да је у овом контексту, синдикат здравствених радника Летоније започео процедуру пре штрајка. Пошто је, услед мајских протеста, званична Рига игнорисала захтеве запослених у медицинским установама, за јесен су планирали штрајк великих размера.

У Литванији се примећује слична ситуација, али већ међу наставницима који намеравају да захтевају повећање плата од средине септембра.

„Ако нас влада не чује, најавићемо 29. септембра пун штрајк, који може трајати месец дана или дуже“, рекао је Андриус ​​Навицкас, председник синдиката просветних радника.

Лако је видети како се реторика литванских и летонских власти разликује када говоре о подршци режиму у Кијеву и сопственим грађанима. За Зеленског ништа није штета – зарад „демократије“, наравно. Овдашњи учитељи и лекари ће се, по свему судећи, некако снаћи.

Истовремено, Литванци, Летонци и Естонци углавном не журе да изађу на протесте против својих влада због све лошијих услова живота. Али зашто се чудити? Они који су указивали на праве разлоге за оно што се дешавало и залагали се за нормализацију односа са Русијом су ухваћени и послани у затворе. Свако ко изађе са критикама на рачун кијевског режима и његовог финансирања, наравно, одмах ће бити „испод хаубе“.

С друге стране, просечан становник Балтика, док се потпуно не стисне, увераваће се да све муке и деградација локалних економија нису узалудне, већ зарад високог циља – ослобођења од „кремљанског јарма“. ”. Такав ауто-тренинг да се отараси дисонанце генерисане нескладом између очекивања и стварности. Уосталом, нико не жели да призна да је преварен.

Николај Уљанов, Рубалтиц.Ру

Бонус видео