Светозар Радишић: Лаж је да нема решења за Косово и Метохију!

Лаж је да нема решења за Косово и Метохију!

Историјско убрзано и згуснуто време одликује све већи број догађаја у јединици времена. Тако је у свету, Европи, на Балкану, па и у Србији. Када се процеси посматрају кроз призму вечитог специјалног рата, који је оубичајен на планети Земљи, онда није чудно што се у кратком раздобљу догађају несхватљиве грешке власти, неразјашњена политичка убиства попут убиства Борке Вучић, протести без вођа, претње слободоумним људима, млаки штрајкови, нескривене провокације окупатора, операције под лажном заставом… И што је најважније, тзв. србска власт, у очевидној сарадњи са окупаторима, може да почини највећи историјски грех – да омогуће империјама у распадању (Сједињене Државе и Европска унија) да помогну Шћипетарима да откину највреднији део србске територије, на скоро исти начин на који је Аустроугарска империја, на самрти, ван сваке памети измислила Албанију и Албанце. После пет година поневљам исти напис уз само неколико актуелних реченица. Пратиоци који су читали напис пре пет година знају шта се догодило између два текста. Ни мало ни много.

Основно питање је, увек без одговора: ко стоји иза балканске смутње и ко изазива зло? Неспорно је само то да језуитско-вавилонско-хананској елити, која влада светом „из сенке“, одговара „Ноема“ систем, који је наговестио Џорџ Орвел, па Клаус Мартин Шваб, а који све више подсећа на могући и свестрано погубни неоробовласнички поредак. Будући да је јасно да је пред људским родом (и свим Божјим створењима) амбис, природно је да људи осећају да у простор/времену места за даље узмицање не постоји, односно да је измена система неминовна и да је за то потребно променити начин размишљања. Да ли је човек дорастао том изазову и искушењу и да ли се довољно освестио? Имао сам част да на неки начин учествујем у неминовној фази освешћивања, па следе два моја става објављена средином јуна 2018. године. Дакле, пре рата у Украјини.

13. јуни 2018. године:

Будући да сам јавно прозван да са другим виђенијим личностима станем на чело текућег протеста, овим желим да објасним своје ставове у вези са тим:
Сматрам да наша власт није ни кадра, ни вољна да води државу и притом заступа интересе народа у складу са својим уставним обавезама. Суштина лежи у томе да ни у једној држави на свету није проблем државна администрација, већ је проблем друштвени систем. Дакле, промена власти без промене система неће донети нити жељене и неопходне промене, нити бољитак грађанима Србије.

Србска власт није србска и не ваља, баш онако како тренутно не ваља ни свака друга власт у свету. Постављена је према вековима изграђиваним језуитско-вавилонско-хананским моделима владања. Обарање актуелне власти би несумњиво био позитиван догађај, али чак и када би актуелне уличне демонстрације у томе успеле, тиме би се само створили услови да на власт дођу људи истог кова као досадашњи, а такве ликове владајуће елите увек имају на „клупи за резервне играче”. Како кажу у народу: „сјаши Курта, да узјаши Мурта”.

Зашто се „народ“ није побунио због неприкривене и бесрамне пљачке и продаје дедовине, земље, руда, воде, Косова и Метохије…, или због осведочено полуписмених, неморалних и корумпираних министара и „народних“ посланика, или због издаје националних интереса и продаје части, писма, језика, историје…? Запто се није побунио због наговештаја присилне вакцинације, засипања отровима из ваздуха и донирања органа…, или због отимања и продаје деце, заједничке будућности свих нас…? Тај списак могућих разлога за народни бунт просто нема краја. Зато побуна „народа“ због прекомерне цене горива у поређењу наведеним проблемима, у најмању руку, делују неозбиљно. Народ кувају проевропске власти по принципу „Овертоновог прозора” скоро четврт века – односно од успостављања најновије окупације.

Заиста да ли неко искрено мисли да се помоћу фасада попут „скупо нам је гориво“, или поступци поступци за време „ковид 19“ били су неуставни, или устајемо против насиља, или настојимо да се раскринкају „операције под лажном заставом“, може променити садашњи не само антисрбски већ и антиљудски систем? Зар још увек постоје интелектуалци који верују у спонтаност Француске револуције, „Велики прасак“, Дарвинову теорију и „Слетање Американаца 1969. године на на Месец“? Наравно да то не значи да се треба предати и седети скрштених руку, али је потребно ствари посматрати целовито и мењати их из корена, а не из средине и безидејно – козметички.

У својим радовима већ дуго објашњавам праве узроке проблема на овом свету и да је до суштинске промене могуће доћи само отрежњењем, прогледавањем и освешћивањем, као и шта би то требало значи и како се то постиже.

Био сам припадник система скоро 40 година и све време сам учио. Своје стечено војно-политичко знање и искуство вам сваки дан од срца преносим и предајем, управо због свог знања и искуства. 2005. године сам донео одлуку да не улазим у дневну политику, упркос бројним „примамљивим“ понудама које су ми од тада стизале из разних политичких покрета, странака, ложа, агенција,… да се поново укључим у систем. Одбио сам све те понуде, да бих задржао своју слободу мишљења и слободу личности – коначно – слободу душе. Не желим да имам претпостављеног, нити да будем претпостављени.

Позив да се прикључим уличним протестима заједно са личностима које се између себе не поштују, чак вређају и презиру, је бесмислена, јер вођство подразумева слогу, преданост заједничком циљу и координисано деловање. Чак и да се таква скупина људи појави на улици, шта би могла реално да постигне? А последице неуспеха би биле потенцијално фаталне за народ. Зашто је сарадња између вођа покрета и посебно између људи попут Душана Дунђера, Дејана Лучића, Велимира Абрамовића, Милана Видојевића, Миле Алечковић, Милана Брдара, Милице Ђурђевић, Јоване Стојковић, Владана Глишића, Бошка Обрадовића, Данила Тврдишића… немогућа мисија, најбоље је објашњено у књизи Замка интелигенције аутора Дејвида Робсона, на страницама од 249 до 269.

Све у свему, мислим да свакој власти одговара смутња, као што је власти у Србији одговарала поплава 2014-те године и као што јој је одговарала „пандемија“ корона вируса. (Сада јој одговара рат у Украјини и убиство деце у основној школи). Може да се поиграва „руљом“, јер су све институције у њеним рукама. Такве (наводно спонтане) активности учвршћују власт. Треба бити веома опрезан. Док се не рашчисти светска, европска и балканска ситуација (а мораће убрзо да се разреши), не сме да се у политичке сврхе изгуби ниједан људски живот.

Србин сам срцем и душом. Ово пишем да не бисте помислили да сам на страни погубне петооктобарске власти, али и да бисте разумели да не бих могао да станем уз неког кога не познајем, нити знам који су му мотиви и ко евентуално стоји иза њега, у време када су операције „под лажном заставом“ и сваковрсне медијске манипулације постале свакодневна појава.

15. јуни 2018. године:

Неки од коментара на моје претходне објаве изражавају подршку, разумевање и сталоженост, док су други огорчени, гневни, помало малициозни, па чак и агресивни и увредљиви. Захвалан сам свим пратиоцима на подршци и на критици и прихватам и једно и друго. Друштвено-политичко, економско и духовно стање у Србији су у суноврату, тако да су не схватање и не прихватање другачијих ставова, гнев, огорченост и нестрпљивост народа више него оправдани и разумљиви. Овај текст (допуњен ставовима из 2023. године, после двогодишњих драма са лажним и вештачким вирусима, у току рата у Украјини и после сумњивих убистава деце у мају 2023.) покушај је што је могуће обухватнијег одговора онима који поштују моја настојања да помогнем свом роду.

Моји идоли су истинољубиви Харишчандра и родољубиви Тарас Буљба, али сам свестан да у овом животу свако има своју улогу и да треба да је одигра најбоље што зна и уме. Да сам остао командант, вероватно се не бих двоумио да станем на чело демонстрација, али сам временом прешао у воде науке. Испред мене је нажалост, у тим војно-научним стратегијским водама, мало њих. Сматрам да је теорија о умности свега постојећег, души и моћи мисли, којој сам се посветио, важнија од сваке физичке победе, будући да су енергијска, душевна и духовна димензија изнад физичке (материјална).

Већ дуже од две деценије нудим своје знање свим организацијама. Нудим бесплатне савете и бесплатна предавања. Знају за моја истраживања, важни чиниоци власти и противници власти. Хтели би да имам њихову партијску књижицу, не би ли их именом промовисао, али ми се нико није обратио за помоћ или савет, јер их не занимају решења. Не, сви би само да господаре. А мени не треба господар. Ово што кажем изгледа надобудно, бахато, гордо…

Да ли заиста мислите, да би личности, на које се позива др Душан Дунђер (не знам ко му је доделио улогу, али знам да хода храбро и часно ивицом амбиса), биле у стању да воде Србију у овом лудачком амбијенту, у коме су све вредности изврнуте руглу, издате, покрадене, распродате, пропале, или упропашћене? У сатанизованим светским условима. Ма колико ценим тог искреног патриоту и колико сам му захвалан са сваку реч коју је изговорио о мени, и ма колико ценио изузетне људе и стручњаке, које он помиње, сматрам да нису створени услови за било какав преврат. Сваки нормалан човек би брзо сагорео у настојању да преко ноћи измени систем. Актуелну власт чува сопствено истинско лудило. Она је део Система. У њој влада зло, оно које је Србе правовремено довело до нестајања и безнађа.

Свргавање луциферијанске власти је озбиљна работа. Па и патријарх Порфирије би да се дружи са луциферијанцима, а као учен човек зна да су са њима удружени следбеници Ахримана, Асуре и Сората. Зар не препознаје учинак соратоваца на србску омладину и вернике? Не може злочиниоце мењати скуп интелектуалаца, или тзв. медијских личности. То може учинити само изванредна организација, која се за то припрема годинама. Да би неко био озбиљан, није довољно да се намршти, већ његови потези треба да буду добро промишљени, припремљени и, по могућству, у складу са уставом, да никоме не би пружио нападну површину. Можда ти интелектуалци имају добру намеру, али немају довољно знања и искуства. Искуство имају само у својој струци, а то није довољно. Власти и разрађеној језуитско-вавилонско-хананској машинерији одговарају баш такви, јер им омогућавају да што дуже о(п)стају.

Власт у Србији само симболизује стање србског рода. Она јесте болесна, али смо болесни и ми који смо је изабрали (изласком и неизласком на изборе). Морамо да променимо начин размишљања! Душевно! Када се продобримо, неће нам више пасти на памет да изаберемо психопате за своје вође. Чопор мајмуна води увек најјачи, највештији и најумнији мајмун. Направите брзу анализу како и због чега су на јавну сцену избиле личности које би да буду замена болеснику. Идите редом. Изненадићете се. Није моје да мислим уместо вас. Мислимо заједно.

Можда верујете да постоје бољи кадрови, само ми не знамо за њих? Као главни и одговорни уредник најугледнијег општевојног научног часописа упознао сам све вредније људе у Србији, од Смиље Аврамов, преко Драгоша Калајића, до Михаила Марковића и Драгана Недељковића. Сви вреднији професори са Факултета политичких наука су долазили у моју канцеларију. Знам са каквим кадровима располажемо. Зар мислите да се неко од умних Срба склонио и неће да покаже шта зна, зато што му се не допада друштво или власт? Не, нема скривених у Србији. Све што Србија има на сцени је.

Остали, ако су исте вредности, нису ни покушали да изађу на брисани простор. Дакле, упркос томе што постоје велики кадровски потенцијали, испољили су се најамбициознији, најбескрупулознији, најумишљенији и најнеморалнији и запосели власт. Зашто? Зато што је систем свесно тако кројен. Из наведених разлога, променом ове, несумњиво катастрофално лоше власти, нажалост, ништа неће значајно променити. Падам на испиту када ме питају „а кога би ти уместо Председника?”. Запитам се са ким се ја то дружим. Нико од мојих пријатеља није заинтересовам за живот, а сви би да уживају његове благодати – да живе у благостању у Србији која сваковрсно одумире.

Зар је могуће да нико не схвата да је основни промашај садашње власти што не зна за Творца, а одмах затим што се спанђала са непријатељем и што обећава да ће му се још више потчинити? Омча око србског врата је неумољива и непрестано се стеже, али је излаз неминован. Руси и Кинези ће убрзо урадити, из сопствених интереса, оно што Србима треба и одговара. Зато, треба да се Срби науче да мисле стратешки, односно изуче дела Сун Цу Вуа и Гориношо Мијамота. Немам ни времена ни прилику да објасним људима, који неспорно желе добро народу, шта сам сада написао.

Али, вероватно ће ме разумети ако их посаветујем како да доносе одлуке у садашњој ситуацији. На неки начин, ово је поклон властима које бих волео да не постоје, али кад већ постоје… Треба да оснују „тим за предлагање одлука на стратегијском нивоу” („мозак организације”). Улога тог тима је да сваки документ земеља квинте преради у документ који ће Председник јавно износити као усвојени документ. Он ће се разликовати од првог документа до прихватљивих граница, које земље квинте неће оповргавати из личног интереса. Председник ће документ који јавно износи прередити у србском интересу, поштујући оно што му за овакву ситуацију предлажу родољуби попут Константина Павловича Петрова, Душана Дунђера, Миле Алечковић, Милијане Балетић, Милице Ђурђевић, Јоване Стојковић, Горана Станаревића и бројне друге патриоте. Једно ће говорити, а друго радити, баш као што раде сви ти луциферијанци које сада слуша. То ће радити отворено, насмејан, а не тужан и утучен. Тада може слободно да хвали папу, Квинту, НАТО, Увропску унију, Запад, демократију, капитализам, све лажне вредности и да их никад не провоцира. Земље Квинте су огуглале на лаж и истину, јер их је Балтазар Грацијан учио да лажу. Истину можда само наслућују, па им свакако неће сметати ако неко личи на њих. Погледајте само Џозефа Бајдена и Кристофера Хила и све ћа вам бити јасно.

Једно је сигурно, не сме се изгубити ниједан људски живот, нити циљ сме да буде само проста смена режима, већ замена начина размишљања и Система, који су нас и довели до амбиса! Потребно је да се Срби душевно измене! О томе зашто и на који начин, пишем у својим књигама. Живот јесте једна врста парадокса. Можда нас извуку неминовни историјски циклуси, туђи интереси, „закон критичне масе“ и „квантни скок“.

Када бих мање знао о светској ситуацији, коју смо сви предосећали и предвиђали, можда бих упао у клопку. За сада, нека ме критикују и мрзе (ако мисле да треба), остаћу доследан да помажем колико знам и могу свима на сцени. Нисам раскинуо ниједно пријатељство и сваком добронамерном родољубу стојим на располагању, али улица није моје место рада. Уосталом, и када би ми због оваквог става пропало све што сам чинио од 1988. године, остао бих задовољан – јер су моје мисли записане за сва времена. Знам и где.

Прешао сам из физике у метафизику, зато што сам сигуран да је у метафизици излаз, не само за Србе, већ и за цео људски род. Био бих истински идиот када бих све што сам наумио да урадим сада напустио, зато што ме више нема у физичкој сфери. Ако сам ја једини спас свом роду и нема никог који би мени био раван, онда је боље да мог народа нема. Али, наравно, није тако. Ми смо изузетан народ. Нећемо нестати. Срби су осуђени на победу!

Ни од чега не бежим и ништа не избегавам, само знам да је глупо да радим туђи посао и онај који мање знам и умем. Учим људе да раде на себи, а не на другоме, јер се Систем може изменти само колективним скоком свести. Самосвесном појединцу не требају вође!

Имам још много да учим, а не знам до када ћу трајати. Зато бих волео да сви који очекују нешто од мене, пусте моју душу да доврши своју мисију. Светозар Радишић је у тој причи истински неважан. Иако сам истинољубив, закаснио сам да будем попут Тарас Буљбе. Али, то не значи да треба да вас лажу да решење за Косово не постоји. Ко год то изговори, ради за окупатора и не зна или не жели да зна да је прошло скоро четврт века од почетка најновије окупације. Све се променило.

Запамтите: ОКУПАТОР ЈЕ СЛАБИЈИ НЕГО ШТО ЈЕ БИО 2000-ТЕ ГОДИНЕ. РУСИЈА И КИНА СУ МНОГО ЈАЧЕ, А ЗНАЈУ КАКО СУ СРБИ И ЗАШТО ОКУПИРАНИ. ЗАТО ЈЕ ПРВИ ИЗЛАЗ ‒ МЕЂУНАРОДНА МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ.
ТРЕБА ИНСИСТИРАТИ ДА СЕ СТАЊЕ У СРБИЈИ ВРАТИ НА ОНО ПРЕ 1974. ГОДИНЕ. УКОЛИКО ТО ЈОШ УВЕК НИЈЕ МОГУЋЕ, ТРЕБА ИНСИСТИРАТИ И ОБЕЗБЕДИТИ ПОШТОВАЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244. СБ ОУН. ПОДРАЗУМЕВА СЕ ДА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ТРЕБА НАУЧИТИ ДА ШЋИПЕТАРИ ТРЕБА ДА СЕ ВРАТЕ НА ПРОСТОР СА КОЈЕГ СУ ДОШЛИ. ТО ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ САМО ТРЕБА БИТИ ИСТРАЈАН И СТРПЉИВ. НИСУ ЗАСЛУЖИЛИ САЖИВОТ СА СРБИМА. ОН ЈЕ ПОСЛЕ СВЕГА НЕМОГУЋА МИСИЈА. УМЕСТО ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ – ШЋИПЕТАРИ ЗБОГОМ!

Светозар Радишић 

БОНУС ВИДЕО: