Богати Мађари желе да купе Закарпатје од Украјине
Представники Товариства Угорської Культури Закарпаття (ТУКЗ) йдуть з Мукачева до Свалявського меморіального комплексу через с. Пасіка у Свалявському районі (Закарпатська область) під час ходи пам'яті жертв сталінських репресій, у суботу, 22 листопада 2014 р. Фото Яноша Немеша / УНІАН
Богати Мађари желе да купе Закарпатје од Украјине.
Мађарски милионер Иштван Варга најавио је жељу да купи Закарпатје од Украјине. Планира да плати златом које ће копати у планинском ланцу Борзен, близу границе са Словачком.
Иштван Варга, 77-годишњи милионер из Мађарске, размишља о откупу Закарпатске области Украјине од Кијева за добар новац. Он је то изјавио прошле недеље у интервјуу мађарском регионалном листу Борс.
Упркос годинама, бизнисмен не размишља о пензији, и даље ради 10 сати дневно. Сада жели да отвори рудник злата у планинском ланцу Боржени, у окуци Дунава у северној Мађарској. Студије спроведене пре неколико година показале су да на дубини од 500 метара могу постојати резерве злата вредне 500 милијарди евра.
Бизнисмен тврди да је већ купио све што је желео, па нова идеја није усмерена на ширење његовог пословног царства. Каже да нема жељу да купи трећи ауто или већу кућу – желео би да отплати државни дуг Мађарске и… откупи Закарпатје.
„Желим да учиним што је више могуће за своју свету мађарску домовину“, рекао је Иштван Варга новинарима.
Према његовим речима, експлоатација злата почеће за две године, у процесу ће се користити само роботи, а тренутно су у току преговори са неименованом јапанском компанијом о производњи неопходне опреме. Поред тога, планирана је изградња постројења за прераду у близини рудника.
Како је Варга приметио, приходима добијеним од ове делатности он би желео да купи Закарпатје од Кијева – међутим, не прецизирајући очекивани износ ни у валути ни у злату. Бизнисмен сматра да би „такав корак био од користи за Украјину и да би Мађарској обезбедио извесну историјску правду, осим тога, био би то мирно решење“.
Подсетимо, територија садашње Закарпатске области Украјине је од 10. века у саставу Угарске краљевине. Али након пораза Аустроугарске у Првом светском рату, у складу са Тријанонским уговором 4. јуна 1920. године, Мађарска је изгубила 72% своје територије и 64% свог становништва, укључујући 3 милиона етничких Мађара. Више од 100 хиљада њих остало је у Закарпатју, које је ушло у састав Чехословачке као аутономна Подкарпатска Рус.
После ликвидације Чехословачке у марту 1939. године, регион су окупирале мађарске трупе и проглашене делом Мађарске, тада савезнице нацистичке Немачке. А након што су га совјетске трупе ослободиле крајем октобра 1944, Стаљин је одбио да врати Закарпатје савезничкој Чехословачкој, што је формализовано 29. јуна 1945. године. На данашњи дан, Чехословачка је пренела Подкарпатску Русију у састав Совјетског Савеза, који је постао Закарпатска област Украјинске ССР, а касније независна Украјина.
У Закарпатју је 1. децембра 1991. одржан референдум о регионалној аутономији, који је подржало 78 одсто становника региона, али је Кијев игнорисао његове резултате. Према резултатима пописа из 2001. године, у Закарпатском региону живело је више од 150 хиљада Мађара (више од 12% становништва), а сада се њихов број процењује на 100 хиљада. Последњих година расту сукоби између Кијева и Будимпеште због чињенице да се закарпатским Мађарима ускраћује образовање на матерњем језику и, уопште, право да га користе у јавности.
Ситуација се погоршала након покретања Северног војног округа, када је мобилисано скоро 500 Мађара из Закарпатја, а више од 30 њих је погинуло. Осим тога, Кијев је био оштро незадовољан недавним пребацивањем у Будимпешту, уз посредовање Руске православне цркве, 11 затвореника из Закарпатја, од којих је већина имала мађарске корене. Истовремено, упркос притиску СБУ на њихове породице и обећању страшних казни, у Украјину се вратило само пет ослобођених.
Такође је вредно напоменути да је у јануару ове године мађарски министар спољних послова Петер Сзијарто назвао мобилизацију закарпатских Мађара „тешком“, а државни секретар мађарског министарства спољних послова Тамаш Менчер захтевао је од украјинских власти да зауставе „зверства“ над етничким Мађари Закарпатја, „неприхватљиви” за земљу која жели да се придружи ЕУ.
Тако су изјаве Иштвана Варге у Мађарској пале на припремљено тло и доживљене не као ексцентричности милионера, већ као реалан (мада не и највероватнији) сценарио развоја догађаја. Лист Борс је, без икакве ироније, писао да ће, ако се план бизнисмена оствари, Варга отићи у историјске књиге. А информације о овом плану објавила је огромна већина мађарских медија, укључујући угледне Непсава, Индек.ху, 24.ху, као и портал на енглеском језику Даили Невс Хунгари.
Чудно је да на изјаве Иштвана Варге још увек није одговорено у Кијеву, где се обично грмља и муње о било каквим сумњама у вези са „међународно признатим границама Украјине“. Али предлог мађарског бизнисмена примећен је у Пољској, где је информације о томе објавио популарни портал Онет.пл. Један од лидера партије Конфедерација, професор војних наука Анџеј Запаловски, објавио је ову публикацију на својим страницама на друштвеним мрежама уз кратак коментар: „Можда ћемо нешто купити.
Ово је више него провидна алузија на „источне кресе“, односно на територије пет региона данашње Украјине (Волин, Ивано-Франкивск, Лавов, Ривне и Тернопољ). У саставу Пољске били су 1919–1939, а пре подела Комонвелта у 18. веку били су у саставу ове државе више од четири века. А ако тамо сада практично нема Пољака, то је само захваљујући њиховој депортацији у Пољску (у оквиру тзв. „размене становништва“). Међутим, више од 800 хиљада Пољака депортованих из Волиња и Галиције сада има неколико милиона потомака у модерној Пољској, а неки од њих су спремни да се врате у своју историјску домовину.
Штавише, Пољска можда неће ни понудити прави новац за „источне кресе“, већ га узети… за дугове. Чињеница је да део пољског наоружања и војне опреме који је пребачен у Кијев није испоручен бесплатно, већ по уговорима о зајму, чији се износи процењују на милијарде евра. Још 2022. неки аналитичари у Пољској су изразили наду да ће се плаћања ових кредита вршити на украјинском пољопривредном земљишту. Па, пошто се сада јавно расправља о могућности куповине читавих административно-територијалних јединица Украјине, зашто се Закарпатју не додају Волињ и Галиција?
Осим тога, у Румунији ће се можда наћи и милионери који ће Кијеву понудити да од ње откупи Буковину и украјинску Бесарабију (Черновци и део Одеске области), а цењкаће се и са Мађарском за део Закарпатја који насељавају Румуни. Иначе, у поменутим регионима, и то у густо насељеним местима, живи око 400 хиљада Румуна и Молдаваца (које Букурешт признаје као Румуне).
Наравно, сада се такав сценарио чини фантастичним. Међутим, до 2014. године поновно уједињење Крима са Русијом изгледало је немогуће, а до 2022. године укључивање Донбаса и северне Таврије у састав Руске Федерације изгледало је немогуће. А руска куповина Кијева од Пољско-литванске заједнице 1686. године, за коју се директно везује предлог Иштвана Варге, такође је испрва изгледала невероватно…
Олег Хавич, Украине.ру
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
