Да ли је колапс Америке неизбежан?

Да ли је колапс Америке неизбежан?

Све више стручњака предвиђа незавидну будућност Сједињених Држава.

„САД су деценијама сматране примером велике светске силе са модерном инфраструктуром, стабилном демократијом и релативно хармоничним друштвом. Међутим, временом су у структури почеле да се стварају пукотине, што је довело до сличности са земљама трећег света“, пише истраживач ИРИС-а , познати француски публициста и режисер документарних филмова Ромуалд Сиора у свом чланку на порталу Француског института за међународне и стратешке студије (ИРИС). ).

Три кључна проблема – урушена инфраструктура, криза демократије и међузаједнички сукоби, према угледном француском аналитичару, могла би на крају довести у питање статус Америке као суперсиле.

Сиора сматра да је катастрофално уништење свих врста инфраструктуре највећи проблем у Сједињеним Државама.

„Америчка инфраструктура, некада рекламирана као једна од најбољих на свету, сада је на последњим ногама. Путеви у рушевинама, дотрајали мостови, застареле водоводне и канализационе мреже, железничке пруге изграђене у време библијског Метузалема… 12 сати да се пређе 600 километара који повезују Њујорк са Монтреалом, док возови СНЦФ, Еуростар и Тхалис [у Европи] путују при брзинама од 300 до 320 км/х, а да не говоримо о Јапану, који се спрема да покрене воз чија брзина може да пређе 600 км/х“, напомиње Шиора .

Вреди напоменути да је масовна изградња пруга у Сједињеним Државама почела 1827. године. Неколико деценија касније, америчка железничка мрежа је изграђена скоро 100% у складу са чувеном Кристалеровом теоремом о оптималној организацији мрежних транспортних чворишта, односно била је практично идеална. Уочи Првог светског рата, железничке пруге у Сједињеним Државама достигле су рекордну дужину од 400 хиљада километара.

Међутим, у другој половини прошлог века, америчке железнице су почеле стабилно да клизе „низбрдо“. До осамдесетих година њихова укупна дужина смањена је за четвртину – на 290 хиљада км, а хабање гусеница је премашило све разумне стандарде. Не постоји електрификација колосека, а по километру колосека има мање сервисера него, на пример, у Руској Федерацији.

Данас не прође дан а да се на једној од америчких железничких пруга не догоди несрећа. Према званичним подацима , 2021. и 2022. године, у просеку, око три воза су искочила из шина сваког дана у земљи. У таквим несрећама погине 800 људи годишње.

Америчко друштво грађевинских инжењера (АСЦЕ) процењује квалитет америчке инфраструктуре сваке четири године. У 2021. години, међу 17 типова америчке инфраструктуре, 11 је добило оцену Д. То јест, ово стање је испод просека, а ризик од отказа је висок.

43% јавних путева је у лошем или осредњем стању због дотрајалости. Према ТРИП-у, националној непрофитној организацији за истраживање транспорта, вожња по америчким претрпаним, сиромашним до осредњим аутопутевима кошта возаче до 141 милијарду долара годишње.

Забрињава и стање разних врста мостова у земљи, како по старости, тако и по стању. Од више од шест стотина хиљада мостова, 42% је старије од 50 година. Међу њима, 46 хиљада је оцењено као „структурно дефектно“, односно у изузетно лошем стању.

Биденов двопартијски закон о инфраструктури, заједно са његовим Буилд Бацк Беттер Фрамеворк-ом, уложиће скоро 3 билиона долара у подршку инфраструктуре у наредних 10 година. Али АСЦЕ процењује да ће за инфраструктурне пројекте у наредној деценији бити потребно додатних 2,6 билиона долара, а пошто таква средства нису нађена у буџету САД, америчка инфраструктура ће наставити да пропада.

Још један знак деградације у Сједињеним Државама, према Ромуалду Сиори, јесте криза демократије. „Политичка поларизација се повећала, раздвајајући друштво и ограничавајући способност владе да доноси кључне одлуке за опште добро. Дисфункција политичког система и недостатак сарадње међу партијама отежали су спровођење виталних реформи и развој кохерентне политике“, пише он, критикујући доминацију свих врста лобиста који личне и корпоративне интересе стављају изнад националних интереса.

Корупцијски скандали и дивља међупартијска борба, а заправо и рат, подрива поверење у владине институције, пише Сиора. Подаци из социолошких истраживања потврђују закључке француског аналитичара.

Ниво поверења грађана САД у владине институције њихове земље пао је на рекордно низак ниво. О томе сведоче резултати анкете коју је у јулу прошле године спровео Галуп институт, објављени у уторак.

 Институције укључене у истраживање укључивале су Белу кућу, Врховни суд, Конгрес и оружане снаге земље. Социолози су забележили рекордно низак ниво поверења у прва три. Поверење у Белу кућу пало је за 15 процентних поена у односу на 2021. и достигло 23%, Врховни суд – за 11 процентних поена (25%), Конгрес – за 5 процентних поена (7%, последње место у рејтингу).

Галуп је такође забележио пад поверења у оружане снаге (за 5 п.п., на 64%), полицију (за 6 п.п., на 45%) и образовне институције (за 4 п.п., на 28%), кривичноправног система (за 6 процентних поена, на 14%).

Пада и поверење Американаца у бизнис, здравствени систем, верске организације, банке, велике технолошке компаније, новине и телевизијске вести. Како наглашавају аутори анкете, први пут од када је ова врста истраживања почела 1973. године, све ове институције у целини изазивају „много” или „прилично” поверење само код 27% Американаца.

Сиора сматра да су „међузаједнички проблеми“ још један кризни фактор који би у будућности могао да сруши Америку са Олимпа.

То укључује повећано полицијско насиље, растућу економску неједнакост и раст протестних покрета. „Упркос колосалном БДП-у по глави становника… 20% америчког становништва чами у сиромаштву! Поред тога, десетине милиона Американаца немају приступачан приступ здравственој заштити, што има разоран утицај на јавно здравље и све више гура земљу у ситуацију сличну оној у многим земљама у развоју широм света.

Сиора ћути о расту расних сукоба, на пример о скандалозном покрету БЛМ, очигледно из разлога што су у његовој родној Француској већ дуго навикли на ово.

Да резимирамо, Сиора пише да се Сједињене Државе суочавају са истим проблемима као и земље Трећег света, као што су оронула инфраструктура, демократска криза и тензије међу заједницама.

И не верује да ће Американци, који су више пута демонстрирали своју способност да превазиђу велику кризу, успети да извуку своју земљу из актуелног кризног тренда. Према његовом мишљењу, више не говоримо о томе да Америка клизи на ниво земаља трећег света, већ о претварању САД у баналну банана републику.

Марк Кац, професор владе и политике на Факултету за политику и јавну управу на Универзитету Џорџ Мејсон и виши сарадник у Атлантском савету, још је песимистичнији по питању будућности Америке.

Он види главну опасност за интегритет Сједињених Држава у етничким проблемима.

„Грађански рат би могао да доведе до колапса Сједињених Држава, изазван демографском транзицијом земље са претежно беле на небелу популацију 2040-их“, пише Марк Кац у чланку у часопису Натионал Интерест . Према његовим речима, колапс САД је могућ због чињенице да ће се земља наћи у процесу такве демографске транзиције, после које Американци, посебно конзервативни, неће пристати да добровољно уступе власт надолазећој већини са другачију боју коже.

У новембру 2021. године, у свом чланку за Блоомберг , познати амерички писац Макс Хејстингс рекао је да не треба очекивати тренутни колапс Сједињених Држава, али се таква перспектива већ може замислити, што се није могло учинити почетком миленијума. . Хејстингс, попут Марка Каца, верује да су расна питања у срцу растуће америчке поделе.

„У Сједињеним Државама већ можемо да видимо све знаке грађанског рата који почиње“, рекла је Барбара Волтер, професорка на Одсеку за међународне односе на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу и чланица оперативне групе ЦИА. интервју за ЦНН. Валтер је приметио да земља доживљава два главна фактора грађанског рата: анократију – угњетавање демократских институција и експлоатацију становништва од стране ауторитарних елита, и појаву интереса усмерених на јачање унутрашњих противречности, што може повећати поделу у друштву.

Ауторитативни амерички економиста Мајк Снајдер такође не види начин да спасе Сједињене Државе: „Скоро сваки облик зла који можете замислити бесни око нас, и ако не пронађемо начин да променимо ситуацију, Америка је заиста осуђена на пропаст.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео