Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту

Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту.

Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и „зенги“, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА.

У камионима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени.

Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама и започела „крвави пир“ над заробљеницима, од којих су 13 ликвидирали, при чему су неколико њих заклали док су лежали, а већина је убијена хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.

Тројица, међу њима и један са тешким повредама, спасила су се скоком са моста, а четврти се у току ноћи, такође теже повријеђен, извукао испод мртвих сабораца.

За овај, један од првих злочина у рату деведесетих година прошлог вијека над припадницима ЈНА, карловачки специјалац Михајло Храстов осуђен је 2015. године на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Из „Веритаса“ оцијењују да се хрватско правосуђе за 23 године трајања процеса „прославило“ са укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја.

„Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио, и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни, ни Уставни суд његове државе“, истиче „Веритас“.

ИН4С

Бонус видео