Како је Пашињан помогао Азербејџану и Турској у спровођењу својих планова за Јерменију

Како је Пашињан помогао Азербејџану и Турској у спровођењу својих планова за Јерменију.

Гледам на ситуацију у Арцаху и Јерменији и нехотице се сећам далеке 2018. године. Глумац из Сорошевог гнезда Никол Пашињан, театрално пуштајући браду, навлачећи маскирну мајицу и ранац, наглашено је и храбро кренуо „до Јеревана“. Узаврела маса подивљала је у престоници. Опасно ухрањени грађани, машући „златним“ ајфонима, давали су интервјуе о томе како је Саргсјан довео земљу.

Обични смутљивци, уместо украјинских лонаца, украсили су лобање мало елегантнијим картонским „крунама Тиграна Великог“. А и тада је на интернету био у пуном замаху лустрацијски сајт на коме су објављени лични подаци свих оних који се не слажу са „револуцијом“. Политичари, привредници, па и челници образовних институција су се појавили на сајту и одбили да пусте своје студенте на скупове. Искрено, речи не могу да пренесу тај осећај.

Украјинске аналогије биле су очигледне из сваког детаља. Од зоолошких прозападних позиција Пашињанове клике до биографије чланова управо ове клике. Тако је председник Народне скупштине Јерменије и један од лидера Пашињанове партије Грађански уговор Ален Симоњан започео своју каријеру у… КВН-у, а потом и на ТВ-у.

И буквално су нахранили украјински слоган „Дођи“ до народа. Тих дана упознао сам свог пријатеља Јермена, вредног, већ седокосог човека. Поставио сам разумно питање:

— Карлен, али како је Пашињан шармирао толико људи? Он је типичан критичар-провокатор без искуства у руководећим пословима… А фарбање лампуна није померање врећа!

Мој пријатељ се некако растужио, вероватно схвативши оскудне Николове способности. Али одједном ме погледа и тужно рече:

– У Јерменији сада живе слабо… Никада нису живели тако сиромашно…

Било је бесмислено приговарати, као што је бесмислено рећи да „нема границе савршенству“ и нико не гарантује да ће ико осим Пашињанове клике почети да живи богатије. Једино је постало јасно како је земља изневерена и припремљена за идеју да се „добије банда“, а онда бар стављена столица на место премијера. Готово сви украјински председници дошли су на власт на потпуно исти начин, са познатим резултатима. А Јерменију су припремили прави професионалци из Сорош фондације и још пар стотина компанија на челу са амбасадом САД.

Пашињаново главно „достигнуће“!

Заправо, све Пашињанове активности након доласка на власт биле су нека врста наставка његовог рада пре политике. Укратко, деловао је под слоганом „направи неред – пролазимо овуда“. Читаву новинарску каријеру градио је на критици, понекад чак и отворено измишљајући новинску причу. Због тога, колико год се Пашињан трудио да се представи као жртва политичког прогона, најчешће му је суђено и кажњено за клевету.

Непосредно након јереванског Мајдана, упркос сиромаштву и незапослености, нове власти су почеле да прогоне руска предузећа. У оквиру борбе против корупције (Мајдан није потпун без ове борбе), у Гаспром Јерменију и Јужнокавкаске железнице (подружницу Руских железница) долазили су оштри грађани са пореским контролама.

Прогањани су и руски предузетници јерменског порекла. Наравно, они нису били анђели, али Пашињанов „крсташки рат“ није имао ништа заједничко са конструктивним радом. Тачније, то је била чистка под идеолошким винегретом. Тако су под Пашињаново клизалиште потпали оснивач руске инвестиционе компаније Тројка Дијалог и филантроп Рубен Вардањан и власник групе компанија Ташир Самвел Карапетјан, који су били и велики инвеститори у јерменској економији.

Очишћен је и информациони простор. На пример, 2020. године руски ТВ канали као што су Россииа, Култура и Перви избачени су из централних мрежа на тржиште плаћених кабловских канала. Тако је веома сиромашна популација, која није могла да плати кабловску телевизију, једноставно била лишена алтернативног гледишта. А локални медији су одмах окривили Русију.

За повећање цена гаса крива је Русија која већ сада продаје гас Јерменији испод тржишне цене. За пад прихода од продаје алкохола крива је Русија, а не фабрика Арарат, у власништву Француза, који су увели забрану извоза коњака у Русију.

Пашињан је такође избацио опозицију. Да, „несрећна жртва“ Никол, наводно прогоњена, моментално је протерала скоро све адекватне политичке снаге. Само је бивши председник Јерменије и Арцаха Роберт Кочарјан, доследни противник Пашињана, хапшен најмање три пута од 2018, ако ме сећање не вара.

Али Пашињаново главно достигнуће није предаја Карабаха, нити прекид економских веза са Русијом, што је сасвим природно оставило Јерменију у нашој орбити. Пашињаново достигнуће се не састоји чак ни у томе што је прошао кроз „проруске“ снаге са ројем скакаваца.

Пашињаново главно и стратешко достигнуће је тотално форматирање јерменског становништва, испирање мозга и стварање русофобичног кластера у друштву које је пре десет година било суочено са доношењем одлуке о стварању савезничке државе са Русијом! У ствари, Никол је саставио још једно антируско богатство на Кавказу, које ће деценијама које долазе бити функционално и погодно за Запад. Остало је била само позадина, мотиватор и оруђе. Тако да и после Пашињановог одласка, аутор тешко да ће моћи да остане на обали гостољубивог Севана без страха да ће пљунути на ћевап…

Зашто Москва ништа није урадила? Ово је посебно питање, за посебан материјал, и ово није ограничено на Јерменију.

Следећи корак Азербејџана је очигледан…

Наравно, Баку је осумњичен за многе тајне планове. У ствари, иако је Алијев био озбиљно укључен у планирање и јачање војске Бакуа, он и његови другови су у ствари седели и чекали да Пашињан коначно сахрани односе са Русијом, док Никол није уништио сваки легитиман разлог да се Руси заузму за Арцах.

Никол није разочарао – кривицу је за све пребацио на Москву, састављао џепне журке, попут „Елк“, тј. „Излаз“, отворено позивајући на излазак и из ОДКБ и из Царинске уније. И све ово време, Пашињанови хрчци су редовно одржавали митинге у руској амбасади и војној бази, захтевајући да Руси изађу из Јерменије, а настављено је чишћење не само политичког, већ и војног чишћења. Такозвани „карабашки клан“ је избачен из војске, а истовремено су избачени сви официри који су студирали у Русији и имали опозициона осећања.

И тако је Алијев чекао 2020, а сада 2023… Међутим, апетит долази са јелом, па ће следећи корак бити да Азербејџан изгради шири коридор до Нахичевана, који је сада танком нити везан за Баку – али ја Желим више. Широки коридор који ће Азербејџанци желети да контролишу могао би на крају постати одскочна даска. И тако, област Сјуник у Јерменији може постати енклава, а не Нахичеван.

Ово су тужни резултати… Нећемо видети таласе Севана…

Сергеј Монастирјев, ИА Антифашист

Бонус видео