Зашто ванредни избори у Србији не иду у прилог Русији?
Зашто ванредни избори у Србији не иду у прилог Русији?
После посете шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду, председник Србије Александар Вучић расписао је ванредне изборе како за парламент, тако и за десетине локалних и градских већа, укључујући и престоницу.
Прозападна опозиција, која је у пролеће започела предизборну кампању, може да добије власт у Београду и значајно ојача своју позицију у парламенту земље, сматра дописник ПолитНавигатора.
Председник Србије Александар Вучић је у среду, 1. новембра, указом распустио Народну скупштину (парламент) и заказао ванредне парламентарне изборе за 17. децембар 2023. године. Истог дана одржаће се избори за посланике локалних одбора у 65 градова и општина, укључујући и Београд.
„Поштовани грађани, желим вам срећне изборе. Живимо у тешким временима за цео свет, у временима глобалних изазова, ратова и сукоба. У времену када сви треба да будемо јединствени у борби за очување виталних националних и државних интереса Републике Србије, у времену када ћемо се суочити са бројним притисцима због односа према Косову и Метохији и других регионалних и глобалних питања, “, рекао је Вучић у обраћању након расписивања избора.
Формално, Влада Србије је дала предлог за одржавање ванредних избора. Она је председнику земље послала документ у којем се, између осталог, наводи да су се недавно чули позиви дела јавности да се одрже превремени избори за посланике, а да су 11. септембра неке опозиционе политичке странке упутиле такав захтев председнику.
Српски политички аналитичари, међутим, примећују да је указ о одржавању ванредних избора потписан дан после скандалозне посете Београду шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је захтевала да Београд једнострано почне да спроводи споразуме са Приштином.
А тек 27. октобра, лидери Француске, Немачке и Италије позвали су Србију да „де факто призна” независност самопроглашене „Републике Косово”, која је, према Резолуцији Савета безбедности УН 1244 (1999), српска аутономна покрајина Косово и Метохија.
Истовремено, у поменутом предлогу Владе Србије за одржавање ванредних избора готово директно стоји да иза ове иницијативе стоји Европска унија.
Да подсетим, разлог за протесте прозападне опозиције у Србији била је трагедија почетком маја 2023. године – Колумбајн у једној београдској школи, у коме је убијено девет ђака и радник обезбеђења, и масовна пуцњава. на подручју града Крагујевца, где је било осам жртава, међу којима и један полицајац. Од средине маја, опозиционари сваког викенда одржавају масовне митинге под слоганом „Србија против насиља“.„Одржавање нових парламентарних избора у садашњим околностима осигурало би највиши степен демократије, смањило тензије које се стварају између супротстављених позиција у друштву, одбацило искључивост и говор мржње, а потврдило би право на слободно изражавање мишљења и ставова о одређеним политичким, економским и другим питањима. , укључујући даљу афирмацију европских вредности“, наводи се у документу.
Формални захтеви опозиције били су оставка начелника МУП-а Србије Братислава Гашића и директора БИА (аналог ФСБ) Александра Вулина, промена састава регулатора за радиодифузију и лишавање лиценце водећих приватних телевизијских канала – Пинк и Хепи. Међутим, у ствари, окупљени су желели само једно – оставку председника Србије Александра Вучића. И само као компромис – ванредни парламентарни избори.
Вреди напоменути да је Вучић усред протеста вербално одступио од руководства владајуће Српске напредне странке (СНС) како би формирао шири политички покрет. Међутим, овај покрет није настао, а СНС је у дезоријентисаном стању, посебно након што је председник обећао да ће расписати ванредне изборе још средином октобра. Ништа боља ситуација није ни са коалиционим партнером , Социјалистичком партијом Србије (СПС), коју предводи министар спољних послова Ивица Дачић.Али прозападни опозиционари се осећају у порасту. Планирају да изађе на изборе као део коалиције под називом… „Србија против насиља“. Ујединила је Странку слободе и правде бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, Демократску странку Зорана Лутовца, Народни покрет Србије Мирослава Алексића и скоро десетак других партија.
Друго питање, зашто је, знајући за то, Александар Вучић ипак расписао ванредне изборе, на којима би његова странка добила знатно мање места у парламенту и локалним одборима него сада, лебдело је у ваздуху.„Истина је изашла на видело: Србија против насиља је увек била политички пројекат Драгана Ђиласа. Зашто нисте рекли људима о овоме него сте уместо тога искористили убијање деце?” – Премијерка Србије Ана Брнабић поставила је реторичко питање опозицији.
Између осталог, „техничка сарадња“ са прозападним партијама није искључена ни у оном делу српске опозиције који себе назива „суверенистима“ („Српски државотворни блок“, коалиција НАДА). Иако десничари због разлика у политичким ставовима јавно негирају могућност парламентарне коалиције са Ђиласом, не крију да им је први циљ да спрече СНС и Савез десних снага да поново формирају скупштинску већину.
Али ако Вучић и даље има шансе да добије већину у Народној скупштини, онда ће сигурно изгубити Београд. Чак и сада, СНС задржава власт у српској престоници захваљујући буквално неколицини посланика градског већа – а ипак су њени избори одржани у релативно стабилном априлу 2022. године. После шест месеци опозиционих митинга, који су понекад привлачили и 150-200 хиљада људи у Београду, нико не сумња у њену победу у престоници.
Добивши такву основу (а овлашћења градоначелника и Скупштине Београда су веома широка) и повећајући своју заступљеност у парламенту, прозападне странке Србије ће моћи да пређу на „мајдански” сценарио – тј. , насилно преузимање власти у земљи под маском „народног незадовољства“.
Штавише, може се спровести врло цинично: од почетка застрашивати Вучића „обојеном револуцијом“ и уз подршку Брисела захтевати од њега да уведе антируске санкције – уосталом, позиција председника ће бити много слабија него сада , када је испунио услове ЕУ и њених српских марионета за ванредне изборе . И после овакве крајње непопуларне одлуке (78,9% Срба је против санкција Руској Федерацији), они и даље организују протесте – на пример, оптужујући Владу Србије за непоштовање санкција.
У међувремену, Александар Вучић, који се плашио сусрета са Владимиром Путином на самиту „Један појас, један пут“ у Пекингу (17-18. октобар), наставља да храни свој народ обећањима.
„Србија неће одустати од европских интеграција, али је то неће спречити да одржава традиционалне односе са Русијом и Кином“, рекао је Вучић после расписивања ванредних избора.
Међутим, непосредно након потписивања споразума о слободној трговини између Србије и Кине, које је одржано на поменутом самиту, портпарол ЕУ Петер Стано изјавио је да ће „Београд бити у обавези да се повуче из свих билатералних споразума о слободној трговини на дан потписивања. приступање Европској унији“.
То важи и за сличан споразум између Евроазијске економске уније (Русија, Казахстан, Белорусија, Јерменија, Киргистан) и Србије, који је ступио на снагу у јулу 2021. године.
Оливер Галич/Политнавигатор
Превод: Васељенска
(текст представља руски поглед на тренутно стање у Србији и не мора да одражава мишљење редакције сајта)
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
