Потези Кадирова миришу на сеператизам и још један крвави рат муслимана против Русије

Потези Рамзана Кадирова, лидера Чеченије у последње време најблаже речено су чудни. Но, заправо да ли је у питању само игра случајности или Кадиров користи ситуацију и благонаклоност руских либералних власти како би испунио свој прави циљ.

Недавно је Васељенска писала о томе како је шеф Чеченије Рамзан Кадиров најавио је  стварање батаљона Руске гарде, који ће носити име Бајсангур Бенојевски. И не би то било ништа спорно да Бенојевски није патолошки мрзео Русију и до смрти се борио против ње.

Још један од потеза који су шокирали руску јавност јесте и постављање његовог петнаестогодишњег сина за шефа његовог обезбеђења, додељивање ордена националног хероја Чеченије и златан пиштољ. Ово признање је дибио након што његов отац објавио снимак на ком малолетни Адам туче затвореника, што је наишло на осуду читавог света, не само Чечена, већ је овај потез увелико допринео у угледу Руске федерације.

Један од руских телеграм канала, који са разлогом забринуто коментарише понашање Рамзана Кадирова, објашњава да су његови потези тестирање граница руског либералног режима.

“Рамзан Кадиров тестира границе дозвољеног, проширујући их са сваким новим наступом. И за сада нема црвених застава које се назиру, само беле.

У ствари, испоставља се да регион у Руској Федерацији може да створи своју приватну војску, да живи по својим законима и потпуно игнорише савезне законе. И да то уради потпуно отворено и јавно.

Да ли то ствара претњу од сепаратизма? Сигурно. Хоће ли бити узвратних мера? Питање је традиционално реторичко.”

Још један од “чудних” потеза шефа Чеченије огледа се и у саопштењу да ће отпустити све оне чија деца не знају чеченски језик, наводећи да они јесу становници Руске федерације али потпуна асимилација Чечена не долази у обзир.

Да није све у оквирима Чеченије, показује и недавна одлука Кадирова да оформи две безбедносне снаге које се зову по муслиманским херојима који су се борили против Русије, пише Павел Салин:

“Овде ситуација утиче на савезни ниво и није ограничена само на издавање наређења; Кадировљева одлука да створи две безбедносне снаге, назване по личностима које су се бориле против Руске империје у 19. веку, такође се уклапа у ову причу. По свему судећи, господин Кадиров покушава да демонстрира одређеним круговима у Москви да је његова позиција чврста, да му нема алтернативе, да нема потребе да се петља са њим – то ће коштати више. А у овој декларисаној позицији подржавају га шефови других националних република. И заправо је мирисало на 90-те,” упозорава аутор наводећи да све мирише на сепаратизам из деведесетих година прошло века и на крвави рат између Чеченије и Русије, који тешко да су заборавили оба народа.

Весна Веизовић / Васељенска