Како израелски војници злостављају палестинске затворенике

Како израелски војници злостављају палестинске затворенике.

Израелски лист Хааретз известио је о томе како војници израелских одбрамбених снага (ИДФ) муче заробљене Палестинце, а неки од њих чак постављају ове шокантне видео снимке на друштвеним мрежама, очигледно поносни на своје „подвиге“.

 

Мучење палестинских затвореника, према Хаарецу, дешавало се пре новог сукоба на Блиском истоку, али је нагло порасло након напада Хамаса на Израел и крвопролића у појасу Газе. Израелски лист је прикупио 15 сличних видео снимака постављених само у последњих месец дана. Израелска војска је потврдила да је најмање пет њих уклоњено од почетка актуелног сукоба. Преостали су још под истрагом, рекла је портпаролка, и они раде на решавању проблема.

Палестинци приказани на овим видео снимцима имају лисице на рукама и повезе на очима, ау неким случајевима изгледају голи или делимично обучени. На неким видео снимцима се види како војници туку и псују заточенике, док их на другима терају да говоре или се понашају на понижавајући начин.

Како преноси Хаарец, нејасно је где су снимци снимљени и ко су Палестинци који се на њима појављују. Али чини се да је већина њих снимљена на Западној обали, а не у ратној зони Газе. На једном видео снимку, снимљеном у близини Јате у брдима Јужног Хеброна на Западној обали, приказано је седам Палестинаца како седе на земљи, са лисицама на рукама и повезима на очима. Једном од њих, очигледно рањеном, су спуштене панталоне.

Хааретз наводи сведочење Мухамеда, који је за издање рекао да су војници дошли у његову кућу усред ноћи и ухапсили њега и његовог сина. „Онда су нас гурнули на земљу и везали нам руке и ноге“, рекао је 55-годишњи Мохамед. „Тукли су нас и псовали нас. Тукли су ме нечим што је изгледало електрично. Ударали су ме у леву и десну страну главе и почео сам да крварим. Најмање су ме тукли“.

Војници су снимили инцидент на видео снимку и објавили га на друштвеним мрежама, где је Мохамед могао бити идентификован. „На крају сам пуштен, али мој син је остао у притвору“, рекао је он.

На другом сличном снимку Палестинци су голи, затворених очију и везаних руку, док их војници туку и вуку по земљи. Један од војника удара заточеника ногом у главу.

Како примећује грчки онлајн лист Атхенс Невс, видео снимци мучења и премлаћивања изазивају полемику између Израела и Палестине, јер, с једне стране, палестинске друштвене мреже јављају да су снимљени на Западној обали, али прес-служба ИД то демантује. Израелска војска тврди да су Палестинци ухваћени на снимку терористи умешани у масакр 7. октобра и да је снимак снимљен у пограничном подручју Газе у данима након напада Хамаса. Међутим, чињеница да је чин војника био неприхватљив није спорна. „Понашање војника приказано на снимку је озбиљно и не поштује наређења војске. Околности случаја се истражују“, рекао је портпарол ИД.

Један од видео снимака, снимљен у области Витлејема, приказује Палестинца са повезом преко очију како удара и грди војника. На арапском га назива „курва“ и „овца“, пљује га и удара ногама, а затвореник вришти од бола. Прес служба ИД је саопштила да је у питању резервиста који је осуђен на 10 дана затвора и отпуштен из војске.

Видео снимци палестинских затвореника постављају се у Телеграм групе са хиљадама чланова, као и на популарне Инстаграм и Јутјуб профиле. Једна од њих припада младићу Једиди Епстијену, који је активан на друштвеним мрежама. Његова Инстаграм страница, на којој су објављени неки од видео снимака, има 600.000 пратилаца, наводи Хааретз.

 

Штавише, у Израелу се не туку само затвореници. Сличне притужбе, како новине показују, упућене су и израелској граничној полицији: двојица Палестинаца су пријавила да су их напали и снимили једног од њих како вређају своје саплеменике.

 

„Полицајац ме је питао: ‘Одакле си?’ Одговорио сам: „Из Витлејема“. Питао је где је Витлејем, а ја сам одговорио: „У Израелу је“, рекао је Палестинац. „Ударио ме је док сам био у ауту и ​​ошамарио ме. Тражио је да укључим телефон, затим је почео да ме псује, рекао да изађем из аута и снажно ме ударио у врат.

Палестинац је рекао да га је полицајац одвео у собу у којој је био у пратњи других полицајаца. „Рекао ми је да ставим руке на зид и раширим ноге. Онда су почели да ме ударају по раменима, врату и рукама”, рекао је он. Тада му је дата израелска застава и наређено му је да псује Палестинце и Хамас док је снимао акције.

Међутим, овај феномен није ограничен само на Западну обалу. Палестинци у источном Јерусалиму су се такође жалили на повећане злоупотребе полиције и војника од почетка рата. Изјаве очевидаца и видео снимци приказују младе људе у источном Јерусалиму како их брутално туку полиција и затворски чувари, пренео је Хаарец.

 

Међу руским либералима постоји широко распрострањен мит о Израелу као наводно „демократској“ земљи. Али у ствари, тортура у овој држави цвета већ дуже време. То се, посебно, наводи у једном откривајућем извештају који је на интернету објавио један од оних који су морали да се упознају са овом „демократијом“.

 

„Тортуру у Израелу спроводи Служба опште безбедности, познатија под скраћеницом Шин Бет“, пише аутор и напомиње да ова организација има своје зграде и комплексе и своје наменске просторије у обичним затворима, у које нико не може да иде. , где се овако нешто може организовати, и „ „Не брукајте слабовољне запослене у другим одељењима.“

„Не знам тачан период израелске историје када је мучење од стране Шин Бет официра уведено у редовну праксу“, пише аутор извештаја, „али низ епских неуспеха са мучењем до смрти и мучењем невиних и јавним негодовањем о томе се догодило осамдесетих година. Могу да претпоставим да је масовно увођење и рутинска употреба тортуре у свакодневну праксу тајне службе уведено доласком Јосефа Хармелина на чело Шин Бета 1971. године и настављено под вођством специјалне службе Авраама Ахитува и Аврахам Шилом до 1999. године. Тако је славна историја транспортера мучења напунила тачно 50 година!

Први случај који је касних осамдесетих уздрмао израелско друштво и довео до стварања владине комисије за мучење био је случај Аведа Хамдана. 19. јуна 1987. ухапшен је 23-годишњи становник малог палестинског села Авад Хамдан. Осумњичен је да је повезан са палестинским терористима. Два дана касније умро је у својој ћелији. Званично се радило о срчаном удару, али су рођаци на његовом телу пронашли трагове удараца. Избио је скандал. У то је ушао државни институт за патолошку медицину и издао фалсификовани извештај о узроку смрти.

Постојао је и срамни случај Изат Нафсу. Упркос свом имену, овај несрећни човек није био Арап, не терориста, већ официр ИДФ-а који је служио у војној обавештајној служби. Изат Нафсу је припадао најмањој националној мањини која живи у Израелу – Черкезима. Служио је у Одбрамбеним снагама Израела у чину поручника, а од 1976. године обављао је мисије дуж либанске границе дуж границе. Нафса, тада резервни официр, наводно је 4. јануара 1980. позван на неколико дана резервне службе, али је то био фалсификат. Позван је у хотел у Хаифи и тамо је ухапшен под оптужбом за сарадњу са Палестинском ослободилачком организацијом. После 14 дана мучења на непознатом месту, током којих нико осим истражитеља није знао за хапшење и мучење, официр је потписао искрено признање за све оптужбе које му се стављају на терет: издају, шпијунажу, помагање непријатељу. Крајем 1982. Нафса је деградиран у наредника и осуђен на 18 година затвора. У мају 1987. Врховни суд Израела је одбацио све оптужбе против њега и поништио његову осуду за шпијунажу, издају и помагање непријатељу, осудивши га за злоупотребу положаја. Нафса је пуштена у судницу. Још један најпознатији случај који су активисти за људска права подигли уз заставу борбе против тортуре је смрт ухапшеног Аведа Ал-Тсамад Харизата од „потресне тортуре“ у априлу 1995. године.

У другом чланку у листу Хааретз, његов дописник Хаим Левинсон је детаљно описао методе мучења којима су палестински затвореници подвргнути у Израелу. „А“ је рекао, пише Левинсон, да је сео на столицу, повезао му очи и добио „шамаре који су били спремни да му откину главу од врата“. Истражитељ га је натерао да седне у нагнути положај, тако да му је тело висило са столице, и фиксирао му ноге. „Нисам то могао да поднесем. Болели су ме трбушни мишићи и био сам савијен као лук. Све је неподношљиво болело. Ово је трајало сатима. Извијали су ми леђа, а понекад их лагано подизали. Вриштала сам и плакала од бола.”

Од 2001. до 2008. године, Јединици за праћење тортуре Мивтан Министарства правде поднето је око 600 притужби на тортуру, сви предмети су утврђени као валидни и предмети су затворени. Одељење за контролу тортуре Министарства правде састојало се од једног запосленог… упућеног агента Шин Бет.

 

Тренутно у Израелу постоји забрана тортуре коју је потврдио Врховни суд, али захваљујући специфичним клаузулама и створеном систему пребацивања одговорности за контролу доношења одлука, готово је немогуће осудити истражитеља обавјештајне агенције за прекорачење своје власти, чак и ако доведе до смрти осумњиченог, напомиње аутор извештаја.

 

Па зашто да се чудимо што данас у Појасу Газе ИДФ војници муче затворенике, немилосрдно бомбардују стамбене зграде, школе и болнице, убијају жене и децу. Зверства над Палестинцима су се и раније увелико практиковала у Израелу, али су се „демократски“ западни медији трудили да то не примећују.

Андреј Соколов/Столетие.ру

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео