Судија Мајић не мари за Устав: Јавни ангажман судије Апелационог суда коси се са Уставом

2
судија

Миодраг Мајић

Судија не може бити члан странке нити политички деловати на други начин. Ово недвосмислено прописују и Устав Србије и важећи закон, па се бојазан Миодрага Мајића “да ће неко његову главу понудити султану” чини сасвим оправдана.

Јер, очигледно је да је судија Апелационог суда као звезда прозападне опозиције и покретач “ПроГласа” свестан свог прекршаја, без обзира на то што признаје да пажљиво мери своје речи, пошто се “зна да судија не сме да говори ствари које позивају на гласање за одређену политичку опцију или директно агитовање против политичке опције”.

Како то уједање за језик изгледа у пракси најбоље се види у Мајићевом цитату из “Недељника” да “имамо трауматизоване институције и узурпирање државе од једне клике људи који су у потпуности погрешно разумели шта представљају демократски процеси и избори…”

Дакле, реч је о очигледном агитовању против власти, тако да се Мајићев ангажман и “брига за друштво” са 14 његових сабораца мора посматрати као политичка акција. Од када је ушао у предизборну арену, Мајића су функционери из владајуће коалиције означили као ослободиоца злогласне “Гњиланске групе” састављене од терориста ОВК који су починили бројна убиства српских цивила после повлачења наше војске са Косова и Метохије, у периоду од јуна до краја децембра 1999.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Врховни касациони суд 2014. године донео је пресуду којом је утврдио да је таквом правоснажном одлуком Већа, које су, осим Мајића, чинили Сретко Јанковић, Соња Манојловић, Омер Хаџиомеровић и Вучко Мирчић, повређен Кривични закон у корист 17 оптужених. Подсетимо, одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је 2012. године 11 албанских терориста за саизвршилаштво у ратном злочину над цивилима и изрекло им затворске казне.

Прочитајте још:  РЕДОМ РАЗОРУЖАВАЈУ РАТОБОРНЕ У НОВОМ ПАЗАРУ: Жандармерија има пуне руке посла након инцидената у граду на Јошаници

Истом пресудом ослобођено је шест окривљених. Апелациони суд је пресудом из 2013. године одбио жалбу тужиоца као неосновану и потврдио ослобађајући део првостепене пресуде, а истовремено је прихватио жалбу одбране и преиначио осуђујући део пресуде и свих 11 осуђених терориста ослободио оптужби. Због овакве одлуке републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Врховном касационом суду, који је утврдио да су и прва и друга пресуда донете уз повреду одредаба кривичног поступка.

Одељење за ратне злочине Вишег суда је тумачило да после повлачења оружаних снага СРЈ са КиМ 20. јуна 1999. године није било оружаног сукоба, јер у то време на подручју покрајине није била присутна једна страна у сукобу, војска и полиција СРЈ, ни наоружани Срби, па закључују да самим тим није било сукоба између српске и албанске стране, а да је Кфор преузео власт на целој територији.

Ликвидирали 80 Срба и неалбанаца

У БЕОГРАДУ се судило деветорици ухапшених терориста ОВК, док је осморици суђено у одсуству. Они су били осумњичени да су учествовали у убијању најмање 80 цивила српске и неалбанске националности и појединих Албанаца и то на свиреп начин, затим за физичко злостављане најмање 153 особе.

Апелациони суд прихвата то тумачење и тај закључак, али сматра да је оружани сукоб престао још 9. јуна 1999. године, након потписивања војнотехничког споразума у Куманову, и да у време када су се догодили злочини, према оптужници није било оружаних борби две зараћене формације и зато кажу тада није било – ратних злочина! Врховни касациони суд је ту утврдио пропуст, јер ОВК није потписник Кумановског споразума, који се на њих не односи, нити их обавезује, већ само предвиђа фазно повлачење оружаних снага СРЈ, што значи да су и након тог периода били могући непосредни сукоби, који су били унутрашњи, а не међународни.

Прочитајте још:  Да ли ће Србија бити тужена за изгубљену добит у доба короне?

Према нормама међународног права ратни злочини могу да буду и временски и просторно удаљени од непосредног сукоба и да се почине без присуства противничке стране. ВКС је утврдио повреду кривичног законика у корист оптужених, али није дирао у правоснажност тих пресуда. Да је Апелациони суд донео погрешан закључак, који му је послужио за ослобађање албанских терориста говори и то да се сада у Специјалном суду Косова са седиштем у Хагу суди окривљенима за ратне злочине почињене у периоду од 1998. године па до краја 1999. Иначе, Мајић је од 2010. године на функцији судије у Апелационом суду у Београду где се бави кривицом и ратним злочинима.

Новости

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

2 утиска на “Судија Мајић не мари за Устав: Јавни ангажман судије Апелационог суда коси се са Уставом

  1. Fascinantno je da samo zlocina pocinjenih nad Srbima nema. Svi drugi vuku i razvlace po sudovima Srbe”zlocince”, dok zlocinci nad Srbima primaju penzije poneki srpske, setaju se okolo grade po Srbiji uzivaju u slobodi….
    Procitala sam Majicevu knjigu( jednu od njih) ne znam koliko ih je napisao i tamo su kao na SNN Srbi debelo zaglavili u zlocin…. Ne bih ni za koga ruku stavila u vatru, ali clanovima porodice kojoj pripadam i dan danas se za kosti ne zna. Ziveli su u Sarajevu…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *